Црква је знатних димензија и простране унутрашњости настале као резултат базиликалне основе. Изведена је у духу романтизма 19. века, са комбинацијом елемената различитих стилова, од византијског, преко неороманског и неоренесансног, до необарокног. Као неимар се помиње Дамир Зографски Попрадишки. После великог пожара 1893. године,[9] цркву је обновио Ђорђе Новковић Xонгар из Папрадишта, који се прославио градњом храма Светог Спаса у Софији [bg]. Висока иконостасна преграда настала је када и црква. У непосредној околини цркве налази се зграда бивше школе, звонара (изграђена 1938) и чесма (изграђена 1933).
Црква данас
Данас се у њој чува лепа збирка икона, књига и црквених сасуда. Црква Светог Николе у Гњилану данас је стециште Срба из Косовског Поморавља. Након 1999. године у Гњилану је остало десетак српских породица, а Срби из околних гњиланских села окупљају се углавном у порти гњиланске цркве.[10][11][12]
Основ за упис у регистар
Одлука о утврђивању цркве Светог Николе за споменик културе, бр. 1394 (Сл. гласник РС бр. 51 од 13.11.1997. г.). Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр. 153 од 10.4.1980. Закон о културним добрима (Сл. гласник РС бр. 71/94).
Напомена: Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са http://www.sanu.ac.rs. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009072410055859.