Хусеин-паша Бољанић (? Бољанићи, код Пљеваља – 1594) био је османски државник, поријеклом је из познате породице Бољанића, која је у посједу имала мањи тимар у села Бољанићи, код трга у Пљеваљима (тур. Таслиџа – каменита бања). Родоначелник породице био је српски трговац Бољан (или Бојан) Газдић, који је са преласком на ислам назван Бајрам-ага, те основао село које по њему носи име Бољанићи.

Хусеин је био субаша Попова поља, намјесник Херцеговачког санџака, од марта 1567, до марта 1569. године. Потом је намјесник Босанског санџака (гради своју велику задужбину - џамију у Пљевљима) до 1572.

Од 1572. године постављен је за намјесника покрајине Дијарбекир, у Малој Азији, а затим за намјесника Мисира (Египат) са звањем везира. Послије двије године, вратио се у Цариград, да би се као беглербег Багдада помињао 1585. године. За босанског намјесника (беглербег Босанског ејалета, основаног 1580. године) бива именован, султановим ферманом, 1594. године. По подацима, долазио је и у Будим (освојен од Османлија, 1541. године) код Мехмед-паше (сина ранијег великог везира, Мехмед-паше Соколовића). Претпоставка је да је умро 1594. године, а на његово мјесто беглербега Босанског елајета, Порта 1595. године именује Смаил-пашу (званог Арпад).

Хусеин-паша Бољанић је за собом оставио многе задужбине, од којих је најпознатија Хусеин-пашина џамија, у Пљевљима, грађена 1569. године.

• Хусеин-пашина џамија
• Синан-бег Бољанић

• Група аутора: Историјски лексикон Црне Горе, књига 1 „Daily Press-Вијести“, 2006.