Хокер Тајфун (енгл.Hawker Typhoon) је био британски једносједи ловац и ловац-бомбардер, кога је производила фабрика Хокер Еркрафт (Hawker Aircraft). Насљедник авиона Тајфун је Хокер темпест. Тајфун је у РАФ-у био познат под надимком „Тифи“.
Хокер Тајфун, ријетка фотографија у бојиРани Тајфун са резервоарима од 45 галона
Развој
Конструктор Сидни Кем (Sidney Camm) је почео да прави планове за нови авион и прије него што је почела производња ловца Хокер харикен, 1937. године.
Његови планови су се базирали на масивним новим моторима у развоју, Напијер Сејбр (Napier Sabre) и Ролс Ројс Вулчр (Rolls-Royce Vulture) који су обећавали снагу од преко 2000 КС.
Харикен је у то вријеме (1937) био опремљен Мерлин (Merlin) мотором од 1000 КС.
Основна намјена овог авиона је била да замјени Хокер харикен као ловачки авион у саставу РАФ-а.
У конструкцији авиона, кориштени су испробани методи испробани на Харикену, и због тога је авион завршио са дебелим крилом превеликог распона, што је практично ограничило његове способности (као и код Харикена).
Проблеми су укључивали вибрације репа (и отпадање код раних верзија) при великим брзинама, превелике вибрације авиона због снажног мотора, „лепршање“
(flutter) крилаца при већим брзинама, улазак испушних гасова у кабину и друго.
Производња авиона је почела 1941.
Многобројни проблеми и недовољна брзина лета су на крају допринијели да авион буде више коришћен за нападе на земаљске циљеве, јер је већина проблема отклоњена тек 1943. кад је потреба за ловцима у Британији већ била испуњена са другим типовима.
У борби
Приликом уласка у оперативну употребу, Тајфун се показао разочаравајући. Мала брзина пењања, испод просјечна покретљивост и слабе перформансе изнад 7.000 m су умало узроковале прекид производње. Али на мањим висинама авион се добро показао. Крајем 1942. су почели са пресретањима ФВ-190 изнад јужне Енглеске.
Међутим тек у 1943. су проблеми са мотором и конструкцијом потпуно отклоњени, и тад је постало јасно да је Тајфун боље употребљив за нападе на земаљске циљеве. Дизајн је тад прилагођен у ловац-бомбардер, носећи до 900 Кг бомби или неколико ракета ваздух-земља.
У улози напада на земаљске циљеве, авион се показао одлично, користећи своје топове 20 mm и ракетна зрна од 60 фунти (60 lb). Нарочито су се истакли у нападима на њемачке оклопне јединице у Нормандији.
Тајфун пилот са највећим бројем ваздушних побједа је британски ас Џон Роберт Балдвин (Wing Commander John Robert Baldwin) са 15 побједа од 1942-1944.
