Хиперлипидемија је ненормално висок ниво било ког или свих липида (нпр. масти, триглицерида, холестерола, фосфолипида) или липопротеина у крви.[1] Иако се термин хиперлипидемија односи на сам лабораторијски налаз, он се такође користи као кровни термин који покрива било који од различитих стечених или генетских поремећаја који резултују тим налазом.[2]
Хиперлипидемија представља подскуп дислипидемија и суперскуп хиперхолестеролемије. Хиперлипидемија је обично хронична и захтева сталну употребу лекове за контролу нивоа липида у крви.
Липиди (молекули нерастворљиви у води) се транспортују у протеинској капсули.[3] Величина те капсуле, односно липопротеина, одређује њену густину.[3] Густина липопротеина и врста аполипопротеина које садржи одређују судбину честице и њен утицај на метаболизам.
Хиперлипидемије се деле на примарне и секундарне подтипове. Примарна хиперлипидемија је обично узрокована генетским чиниоцима (као што је мутација у протеину рецептора), док секундарна хиперлипидемија настаје због других основних узрока као што је шећерна болес.
Абнормалности липида и липопротеина су уобичајене у општој популацији и сматрају се променљивим факторима ризика за кардиоваскуларне болести због њиховог утицаја на атеросклерозу.[4] Поред тога, неки облици предиспонирају акутни панкреатитис.
^Tilikete, Caroline; Vighetto, Alain (фебруар 2011). „Oscillopsia : Causes and Management”. Current Opinion in Neurology. 24 (1): 38—43. PMID21102332. doi:10.1097/WCO.0b013e328341e3b5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
^ абHall, John E.; Guyton, Arthur C. (2016). Guyton and Hall textbook of medical physiology. Student consult (13th edition изд.). Philadelphia, Pa: Elsevier. ISBN978-1-4557-7005-2.CS1 одржавање: Текст вишка: странице (веза)
^Lilly, Leonard S., ур. (2016). Pathophysiology of heart disease: a collaborative project of medical students and faculty (Edition 6 изд.). Philadelphia Baltimore New York London Buenos Aires Hong Kong Sydney Tokyo: Wolters Kluwer. ISBN978-1-4963-0869-6.
