Хеланик из Митилене

Фрагмент Хеланикове Атлантиде

Хеланик из Митилене (Лезбос, ​​око 485. - око 400. п. н. е.[1]) - старогрчки историчар, савременик Херодота.

У Суди стоји да је неко време живео на двору једног од македонских владара и умро у Перперену. Писао је на јонском дијалекту. Плутарх се позива на Хеланика када извештава да су Амазонке прешле Керчки мореуз по леду.

Хеланик се сматра последњим јонским логографом. Каснији историчари (Тукидид, затим Ктесије, Ефор, Теопомп, Диодор, Плутарх итд.) црпили су материјал из Хеланикових дела. Познато је 28 дела која се приписују Хеланику, али су већину, према историчарима, написали други аутори[2].

Дело „Атлантида“ је била збирка митова о потомцима Атласа, према закључцима А. И. Немировског, који су били повезани са митологијом Крита[3].

Извори

  1. ^ „A Dictionary of Greek and Roman biography and mythology, Anti'ochus of SYRACUSE”. www.perseus.tufts.edu. Приступљено 2023-10-16. 
  2. ^ Fehling, Detlev (1993). „José J. Caerols: Helánico de Lesbos, Fragmentos. (Manuales y anejos de ‘Emerita’, 39.) Pp. xii + 304; 2 maps. Madrid: Consejo Superior de Investigaciones Científicas, 1991. Paper.”. The Classical Review (на језику: енглески). 43 (1): 168—169. ISSN 1464-3561. doi:10.1017/S0009840X00286381. 
  3. ^ „А.И. Немировский. У истоков исторической мысли : Оглавление”. www.sno.pro1.ru. Приступљено 2023-10-16.