Хасан-паша Предојевић

Никола Предојевић
Хасан Предојевић
Лични подаци
Пуно имеХасан-паша Предојевић
Датум рођења(1530-00-{{{day}}})1530.
Место рођењаЛушци Паланка,
Босански пашалук, Отоманско царство
Датум смрти22. јун 1593.(1593-06-22) (62/63 год.)
Место смртиСисак, Краљевина Хрватска, Хабсбуршка монархија
Војна каријера
Чинпаша, везир
Учешће у ратовимаБитка за Бихаћ (1592)
Битка за Сењ (1592)
Битка за Брест (1592)
Битка за Сисак (1593)

Хасан Предојевић (око 1530 – 22. јун 1593), познат и као Тели Хасан-паша (тур. Telli Hasan Paşa)[a], био је пети османски беглербег (вали) Босанског пашалука и османски војсковођа босанског порекла, који је предводио нападе на хабзбуршку Краљевину Хрватску током османског освајања Балканског полуострва.

Младост

Хасан-паша Предојевић рођен је као Никола Предојевић[1][2] у српској породици Предојевић,[3][4][5][6][7] из Источне Херцеговине. Према писању историчара Мувекит Хаџихусеиновића, Никола је рођен у месту Лушци Паланка, у региону Босанске Крајине.[8] Међутим, судећи по његовом надимку Херцегли, он је био из Херцеговине.[9] Сматра се да је његово родно место Бијела Рудина, у општини Билећа.[10]

Један отомански султан написао је у својој књизи да је затражио од племићке породице из Херцеговине, зване Предојевићи, да му се пошаље тридесеторо српске деце, укључујући и Предојевићевог јединог сина Јована и нећака Николу како би служили отоманском царству. Овај данак у крви Предојевић је тешко поднео.[11]Веома млад Никола одведен је у Константинопољ као аџеми оглана (страно дете) где је на султановом двору преображен у ислам, добијајући име Хасан, што на турском значи лепи. Убрзо је напредовао у главног соколара и команданта сокола у Палати Топкапи (турски çakircibaşa).[12]

По именовању за беглербега Босне, Тели Хасан-паша обновио је манастир Рмањ у којем је живео његов брат Гаврило Предојевић монах, православне цркве.[13] Он је такође подигао и џамију у месту Поље, Грабовица, у општини Билећа.[12]

Служба у Отоманском царству

Санџакбег Сегедина

Током владавине султана Мурата III, који је владао Османским царством од 1574 до 1595, Хасан-паша је постао санџакбег сегединског санџака.[14] Ту дужност је обављао до јуна 1591. године.[12]

Беглербег Босне

Хасан-паша Предојевић предводи отоманску војску из Босанског пашалука у битци код Сиска током 1593. године.

Након службе у Сегедину, Хасан-паша је 1591. године именован за беглербега Босанског ејалата. Ратоборан и динамичан војсковођа[15] ојачао је војску пашалука опремивши је бољом коњицом. Убрзо по ступању на дужности саградио је мост код Градишке како би побољшао упадице и нападе у Славонији.[16]

Модеран приказ непознатог аутора који приказује успешан напад Гази Хасан-пашине војске на утврђење код Бихаћа у 1592. години.

У аугусту 1591. године, без претходног проглашења рата, Хасан-паша напада Банску Хрватску и долази до Сиска, али након четири дана борбе наилази на снажан отпор. Тома Бакач-Ердеди, хрватски бан, покреће контранапад и заузима већи део Мославинског региона. Исте године, Хасан-паша предводи нове походе и заузима град Рипач надомак реке Уне. Ови напади су присилили хрватског бана да, крајем 1592. године, организује устанке за одбрану земље.[17] Ови напади Хасан-паше из Босанског пашалука били су супротно интересима и политичким циљевима централне отоманске администрације у Константинопољу,[18] и пре су представљали амбицију босанских спахија за освајање и организовано пљачкање, често користећи за аргуменат заустављање ускока из пограничних делова Хабсбуршке монархије. Хасан-пашина војска, коју су чинили око 20.000 јаничара[19] наставила је нападе у региону, освајајући важан стратешки град Сењ и његову луку узастопно убијајући ускоке. Због свега овога цар Светог римског царства шаље свог амбасадора у Константинопољ молећи да се Хасан-паша смени са положаја или ће бити приморан да прекине постојећи мировни споразуме између два царства. Делегату је кратко саопштено да ово питање потпада под одлуком великог везира и Дервиш-паше, миљеника султана.[15] Чувши ово, Хасан-паша се осећао охрабрено да настави своје походе и убрзо је кренуо у освајање Бихаћа,[15] који је пао 19. јуна 1592.[20] након осам дана борбе,[15] заједно са још неколико околних тврђава.[12] Историјски записи показују да је у одбрани града погинуло скоро 2.000 људи, а да су Османлије узеле 800 деце као данак у крви и одвели их на преображење у ислам и на обуку за јаничаре. По освајању ових поседа, Хасан паша је подигао два утврђења. Једно је дао на управљање Рустем-паши, вођи војске великог везира Ферхад-паше.[21] У току двогодишњих напада османски војници из Босанског пашалука предвођени Хасан-пашом, спалили су 26 хрватских градова и ухватили око 35.000 ратних заробљеника.[22][23]Истовремено Предојевић је Бихаћки регион насељавао православним Србима.[24]Он се у потпуности ослањао на Влахе регрутујући их у своје војне снаге. Према службеним забелешкама, Власи су по Хасановој наредби након пада Бихаћа 1593. године, населили подручја око Брековица, Рипача и Острвице.[25] Православни Власи из Источне Херцеговине и неки аристократи и тимара из редова турских и босанских Муслимана,[b] насељавали су централне делове региона око реке Уне, чинивши значајно становништво у овом региону.[26][27][28]

Фетхија, џамија у Бихаћ, бивша римокатоличка црква. Након пада града, Бихаћ је постао седиште истоименог санџака а римокатоличка црква је претворена у џамију и названа Фетхија ("освојена")

На почетку борби Хасан-паша наилазио је на мање отпоре и нападе ускока. Његове оружане снаге врло брзо су освојиле и заузеле Сењ и готово истребили све локалне ускоке. За овај успех, паша је, од стране султана, добио одликовање и титулу "везир"а. Паша је наредних година наставио походе по хрватској. Његових двадесет хиљада добро опремљених војника кренуло је у трећи напад на Сисак у битки надомак града,[29] у којој се верује да је Хасан-паша погинуо.[30][31] У овој борби хришћанске снаге убиле су и Хасановог брата Џафер-бега, управника Санџака Пакрац, Мехмед пашу, султановог нећака у управника херцеговачког санџака и Опарди-бега, управника Клишког санџак,[32][33] као и многе друге паше, бегове и аге које су пратиле Хасана у напад.[34]. Према записима Мустафа Наима, Хасан-паша је живот изгубио након што је са једног од мостова пао у реку[35] Након што се утопио, његов огртач однет је у Љубљану као трофеј где је преправљен у свештенички капут који је носио бискуп током служење мисе захвалности.[36]

Заоставштина

Султан Мурат III допустио је да се на месту погинућа Николе сагради црква којој је доделио и метохију.[2] Сафвет-бег Башагић хвалио га као заслужног генерала и државника, као и великог и неустрашивог хероја.[37]

Види још

Напомене

  1. ^ Његово име по рођењу било је Никола Предојевић.[2] Хронолози и историчари називали су га разним именима, међу којима су Гази Хасан-паша, Хасан-паша Дошен,[12]Предојевић, Клобучарић, Херсекли и Дели Хасан-паша.[38]
  2. ^ У вакуфнами Турали-бега из 1562 године, забележено је да су неки велики Турски и босанско-муслиманске спахије и тимари довели са православне Влахе из Смедеревско санџака. У Босански Ејалат, како би обрађивали њихову земљу.[39][40] Турци су се често ослањали на искуства својих влашких радника и њиховој способности живота у планински пределима. Из тог разлога често су били регрутовани као помоћни војници (види: Мартолози који су увек пратили османске војнике у њиховим походима. Поред тога често су служили и као шпијуни османских војсковођа. За свој ангажман у војсци, често су били награђивани и ослобађани плаћања било каквог пореза осим годишњег у виду једног златног дуката или флорина коју је плаћало свако домаћинство. Због тога су често називани као Флорин или Дукат Власи.[41]

Референце

  1. ^ Гласник 3. М. 9, 1897, 695, упор. и Б. Вила 19, 1904, 71 — 25. 

    »Никола Предојевић« је и име пастира (доцније Хасан паше) који је освојио Бихаћ. Он је пасао овце на »Предојевића Главици«
  2. ^ а б в Bosanska vila, Vol. 19. Nikola T. Kašiković. 1904. стр. 71. 

    Предојевић ... Никола [...] Цар турски, Мурат П. допусти Предојевићу да цркву саградити може, а царица (султанија) му пак даде све трошкове, што су за градњу требали. Предојевић на гробници убијеног Николе сагради манастир, те по томе и манастир ...
  3. ^ Noel Malcolm: Agents of Empire: Knights, Corsairs, Jesuits and Spies in the Sixteenth-century Mediterranean World, Oxford University Press. 2015. ISBN 9780190262785. стр. 393.
  4. ^ "Предојевићи" у прилозима, том 14-15, Институт за историју Сарајево 1978, стр. 136
  5. ^ Egidio Ivetic, Drago Roksandić (ed): Tolerance and Intolerance on the Triplex Confinium: Approaching the "other" on the Borderlands Eastern Adriatic and Beyond, 1500-1800, Università di Padova. Dipartimento di storia CLEUP. 2007. ISBN 9788861293007. стр. 115.
  6. ^ Куртовић, Есад (2011). Из хисторије влаха Предојевића [About the history of Predojević Vlachs]. Годишљак (на језику: бошњачки). Академија наука и умјетности Босне и Херцеговине. ISSN 2232-7770. [мртва веза]
  7. ^ Мандић, Доминик (1990). Хрвати и Срби: два стара народа, различита народа. Накладни завод Матице Хрватске. стр. 201. ISBN 978-86-401-0081-6. 

    [After the fall of Bihać in 1592 the Bosnian Beylerbey Hasan Pasha Predojević settled Orthodox Vlachs from Eastern Herzegovina, especially those of his own Predojević clan, in the central part of Pounje around Brekovica, Ripač, Ostrovica and Vrla Draga up to Sokolovac.]
  8. ^ Kozličić, Mithad (2003). Unsko-sansko područje na starim geografskim kartama. Национална и Универзитетска библиотека Босне и Херцеговине. ISBN 978-9958-500-22-0. „То је доиста Хасан-паша Предојевић. Према ХАЏИХУСЕИНОВИЋ МУВЕККИТ, С. С., 1999, свезак 1, стр. 183, Хасан паша је исламизирани Босанац из "села Лушци, у кадилуку Мејдан", тј. из данашњег насеља Лушци - Паланка поред Старог Мајдана ...” 
  9. ^ Српски етнографски зборник. 12. 1909. стр. 119. „Predoeuich Vlachus comitis Pauli", који је на двадест и пет коња изгонио со из Дубравника.") Осим тога зна се, да је био и један паша који се звао Херцегли Гази Хасан паша Предојевић, за кога неки тврде, да је поријеклом из Б. Крајине, али из самог атрибута Херцегли види се да је из Херцеговине, као што је то и Башагић тачно опазио ...” 
  10. ^ Књижевност. 1991. „Ријеч је о предању да је израду ове фреске платио Хасан-паша Предојевић, поријеклом с Бијеле Рудине, који је у Планој код Билеће саградио џамију с четвртастим минаретом, а у Пријевору је за мајку саградио цркву која на ...” 
  11. ^ „Предојевић кнез и његов братић Никола”. Српски етнографски зборник, том 41. Државна штампарија. 1927. стр. 392. 

    У старо вријеме писао је цар турски књигу у Херцеговину некаквом знатном кнезу, званом Предојевићу, да му пошаље тридесет малијех српскијех дјечака, и с њима свога јединог сина Јована. Када је Предојевић то разумио, он је грозно плакао.
  12. ^ а б в г д Хасандедић, Хивзија (1990). Муслиманска баштина у источној Херцеговини (Muslim heritage in eastern Herzegovina). Ел-Калем, Сарајево. стр. 168. 
  13. ^ Шево, Љиљана (1998). Monasteries and wooden churches of the Banja Luka eparchy. Глас српски. стр. 28. „and the monastery of Rmanj was renewed by Hasan Pasha Predojević, as a chair to his brother, the monk Gavrilo Predojevic.” 
  14. ^ Historical review. 37. Просвета. 1991. стр. 65. „Хасан-паша Предоевип до тада готово непозна- ти санцак-бег Сегедина.” 
  15. ^ а б в г Naima, Mustafa (1832). Annals of the Turkish Empire from 1591 to 1659 of the Christian Era. Oriental Translation Fund. стр. 4. 
  16. ^ Р. Лопашић, Споменици Хрватске Крајине, III. (Загреб, 1889)
  17. ^ Вјекослав Клаић: Повјест Хрвата од најстаријих времена до свршетка XIX. Стољећа, Књига пета, Загреб, 1988, стр. 471
  18. ^ Moačanin, Nenad: Some Problems of Interpretation of Turkish Sources concerning the Battle of Sisak in 1593, in: Nazor, Ante et al (ed.), Sisačka bitka 1593 Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine, Proceedings of the Meeting from 18–19 June 1993. Zagreb-Sisak (1994); pp. 125–130.
  19. ^ Joseph Hammer-Purgstall (Freiherr von) (1829). Geschichte des osmanischen Reiches: Bd. 1574-1623. C. A. Hartleben. 
  20. ^ Петровић, Михаило (1941). Ђердапски риболови у прошлости и у садашњости. Издаваштво Задужбине Микх Р. Радивојевића. 
  21. ^ Naima, Mustafa (1832). Annals of the Turkish Empire from 1591 to 1659 of the Christian Era. Oriental Translation Fund. стр. 5. 
  22. ^ Лопашић (1890). Бихаћ и Бихаћка крајина, мјестописне и повиестне цртице. Матица Хрватска. стр. 60, 95. 
  23. ^ Izbor, LASZOWSKI. Habsburski spomenici, I. стр. 176, 180. 
  24. ^ Васић, Милан (1995). Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена: међународни научни скуп од 13 – 15. децембра 1994. Историјски институт САНУ. 
  25. ^ И ратоборнога Хасанпашу Предојевића миловали су Власи, а он се подпунома у њих уздао, употребљавајуüи их на својих војнах. По службеном извјештају заокупише Власи по Хасановој одредби г. 1593. након пада Бишћа крајеве око Брековице, Рипча, Острвице и у Врлој драги до Соколца, множећи се касније сваким даном. Али једва што се Власи по Крајини населише, већ је многим измедју њих додијало турско господство. Спомиње се, да су већ г. 1579. Власи стојећи на турској служби у Цазину и Острожцу,https://pdfslide.net/documents/radoslavlopasic-zakon-za-licke-vlahe-od-1433-1890-4dio.html Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2019) стр. 34
  26. ^ Мандић, Доминик. Хрвати и Срби: два стара, различита народа. стр. 145. 
  27. ^ Мужић (Радослав Лопажић) 2010, стр. 34.
  28. ^ Мужић, Иван (2010). Власи у старој хрватској хисториографији (PDF) (на језику: Croatian). Сплит: Музеј хрватских археолошких споменика. ISBN 978-953-6803-25-5. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 09. 2015. г. Приступљено 15. 12. 2019. 
  29. ^ Luthar 2008, стр. 215
  30. ^ Hasan Celâl Güzel; Oğuz, Cem; Karatay, Osman; Ocak, Murat (2002). The Turks: Ottomans (2 v. ). Yeni Türkiye. 
  31. ^ Ivo Goldstein: Croatia. A History, Transl. by Nikolina Jovanović, London: C. Hurst & Co.. 1999. ISBN 978-1-85065-525-1. стр. 39.. ISBN 978-1-85065-525-1.
  32. ^ Alfred H. Loebl, Das Reitergefecht bei Sissek vom 22. Juni 1593. Mitteilungen des Instituts für Österreichische Geschichtsforschung IX (1915): pp. 767-787.
  33. ^ Peter Radics, (1861). Die Schlacht bei Sissek, 22. Juni 1593. Ljubljana: Josef Blasnik. 
  34. ^ Mandić, Dominik. Croats and Serbs: Two Old and Different Nations. стр. 112. 
  35. ^ Naima, Mustafa (1832). Annals of the Turkish Empire from 1591 to 1659 of the Christian Era. Oriental Translation Fund. стр. 15. 
  36. ^ Баскар, Бојан. „Ambivalent Dealings with an Imperial Past: The Habsburg Legacy and New Nationhood in ex-Yugoslavia” (PDF): 4. 
  37. ^ Hasandedić, Hivzija (1990). Muslimanska baština u istočnoj Hercegovini (Muslim heritage in eastern Herzegovina). El-Kalem, Sarajevo. стр. 168. 
  38. ^ Бутуровић, Ђенан (1992). Босанскомуслиманска усмена епика. Институт за књижевности. стр. 382. 
  39. ^ Крешевљакоивић, Хамдија (1914). Одакле су и шта су били Босне и Херцеговине Муслимани?. Хрватска Свијест. стр. 10. 
  40. ^ Крунослав С. Драгановић (1940). Хрвати и Херцег-Босна: Поводом полемике о националној припадности Херцег-Босне. Др.: Врчек, Сарајево. стр. 20. 
  41. ^ Мандић, Доминик. Хрвати и Срби: два стара, различита, народа. стр. 256. 

Литература

  • Историја за трећи разред гимназије, општи и друштвено-језички смер, Радош Љушић


Литература


Беглербег Босанског пашалука
1590 — 22. јун 1593.