Ерстед није био први које је открио да су електрицитет и магнетизам повезани. Њему је претходило откриће које је 18 година раније начинио Италијан, Ђан Доменико Ромањози. Белешка о Ромањозијевом открићу је објављена 1802. у италијанским новинама, али ју је научна јавност превидела. Године 1825, је значајно допринео хемији, по први пут произвевши алуминијум.
Игла компаса са жицом, која показује ефекат који је открио Ерстед. Демонстрација проф. Оливера Зајкова, Институт за физику при Св. Универзитету Ћирило и Методије у Скопљу, Северна Македонија.
Године 1820, Ерстед је објавио своје откриће да је игла компаса скренута са магнетног севера оближњом електричном струјом, потврђујући директну везу између електрицитета и магнетизма.[4] Често навођена прича да је Ерстед случајно дошао до овог открића током предавања је мит. Он је, заправо, тражио везу између електрицитета и магнетизма још од 1818. године, али је био прилично збуњен резултатима које је добијао.[5][6]
Његово прво тумачење је било да магнетни ефекти зраче са свих страна жице која носи електричну струју, као и светлост и топлота. Три месеца касније, започео је интензивнија истраживања и убрзо потом објавио своја открића, показујући да електрична струја производи кружно магнетно поље док тече кроз жицу.[7][5] За његово откриће, Лондонско краљевско друштво доделило је Ерстеду Коплијеву медаљу 1820. године, а Француска академија му је доделила 3.000 франака.
Ерстедови налази покренули су многа истраживања електродинамике широм научне заједнице, утичући на развој једне математичке формуле коју је направио француски физичар Андре-Мари Ампер за представљање магнетних сила између проводника са струјом. Ерстедов рад је такође представљао велики корак ка јединственом концепту енергије.
Ерстедов ефекат је довео до комуникацијске револуције због његове примене на електрични телеграф. Могућност таквог телеграфа је скоро одмах сугерисао математичар Пјер-Симон Лаплас, а Ампер је представио рад заснован на Лапласовој идеји исте године када и Ерстедово откриће.[8] Међутим, прошло је скоро две деценије пре него што је то постало комерцијална стварност.
Године 1825, Ерстед је дао значајан допринос хемији тако што је први пут произвео алуминијум у скоро чистом облику.[12] Године 1808, Хамфри Дејви је предвидео постојање метала коме је дао име алуминијум. Међутим, његови покушаји да га изолује помоћу процеса електролизе били су неуспешни. Најближе што му је дошао била је легура алуминијума и гвожђа.[13][14] Ерстед је био први који је изоловао елемент путем редукције алуминијум хлорида. Иако је легура алуминијума коју је екстраховао још увек садржавала нечистоће, он је заслужан за откриће метала. Његов рад је даље развио Фридрих Велер који је 22. октобра 1827. добио алуминијумски прах, и очврснуле кугле од растопљеног алуминијума 1845. Велер је заслужан за прво изоловање метала у чистом облику.[14][15]
Ерстед је умро у Копенхагену 1851. године у 73. години и сахрањен је на гробљу Асистенс.
Дела
Der Geist in der Natur, 1854
Ørsted was a published writer and poet. His poetry series Luftskibet ("The Airship") was inspired by the balloon flights of fellow physicist and stage magician Étienne-Gaspard Robert.[16] Shortly before his death, he submitted a collection of articles for publication under the title Aanden i Naturen ("The Soul in Nature"). The book presents Ørsted's life philosophy and views on a wide variety of issues.[17]
^„History of DTU”. Technical University of Denmark. Архивирано из оригинала 2009-09-02. г. Приступљено 2009-08-14.
^Örsted, H.C. (1824). „[No title]”. Oversigt over Det Kongelige Danske Videnskabernes Selskabs Forhanlingar og Dets Medlemmerz Arbeider, Fra 31 Mai 1824 Til 31 Mai 1825 (Overview of the Royal Danish Science Society's Proceedings and the Work of Its Members, from 31 May 1824 to 31 May 1825) (на језику: дански): 15—16.
Brain, R. M.; et al. (2007). Hans Christian Ørsted and the Romantic Legacy in Science. Ideas, Disciplines, Practices. Boston Studies in the Philosophy of Science, 241. Dordrecht. стр. 273—338.
Christensen, D. C. (2013). Hans Christian Ørsted. Oxford: Oxford University Press. ISBN978-0-19-966926-4.
Bern Dibner (1962). Oersted and the discovery of electromagnetism., New York, Blaisdell.
Ole Immanuel Franksen (1981). H. C. Ørsted – a man of the two cultures., Strandbergs Forlag, Birkerød, Denmark. (Note: Both the original Latin version and the English translation of his 1820 paper "Experiments on the effect of a current of electricity on the magnetic needle" can be found in this book.)
.jpg)
