Ханан Давуд Халил Ашрави (арап.حنان داوود خليل عشراوي, рођена 8. октобра 1946. године) палестинска је активисткиња, правница и научница. Била је штићеница, а касније и колегиница и блиска пријатељица Едварда Саида. Ашрави је била важан лидер током прве интифаде, обављајући дужности званичног портпарола палестинске делегације у мировном процесу на Блиском истоку и била је више пута изабрана за чланицу Палестинског законодавног савета. Ашрави је чланица странке палестинског премијера Салама Фајада, Трећи пут.[тражи се извор] Она је прва жена изабрана за Палестински национални савет.[1]
Ашрави служи у Саветодавном одбору неколико међународних и локалних организација укључујући Светску банку Блиског истока и Северне Африке (МЕНА), Истраживачки институт Уједињених нација за друштвени развој (УНРИСД) и Међународни савет за људска права.[2]
Завршила је основне и мастер студије књижевности на Одсеку за енглески језик на Америчком универзитету у Бејруту. Ашрави је такође одбранила и докторат на тему Средњовековне и компаративне књижевности на Универзитету у Вирџинији.
Породица Ашрави живела је у Наблусу до Палестинског рата 1948. године. Године 1948. породица Михаил побегла је у Аман, Јордан, у страху од рата. У почетку је отац, Давуд Михаил, остао у држави која је постала Израел, али се касније придружио својој породици у Јордану.[4][6]
Године 1950, цела породица се населила у Рамали, која је у то време била део Западне обале коју је анексирао Јордан. Овде је похађала Женску школу Рамале. Била је инспирисана активизмом свог оца који је промовисао већу улогу жена у друштву и више пута је био затваран од стране јорданских власти због својих активности при Арапској националистичкој социјалистичкој партији и Палестинској ослободилачкој организацији (ПЛО). Завршила је основне и мастер студије књижевности на Одсеку за енглески језик на Америчком универзитету у Бејруту.
Током својих студија књижевности на Америчком универзитету у Бејруту, Ханан се забављала са Питером Џенингсом из ABC News-а, који је тамо обављао дужности шефа бироа за Бејрут.[7] Када је избио Шестодневни рат 1967. године, Ашрави је као 22-годишњи студент у Либану проглашена за дезертера од стране Израела и одбијен јој је поновни улазак на Западну обалу. Следећих шест година, Ашрави је путовала и завршила своје докторске студије на тему Средњовековне и компаративне књижевности на Универзитету у Вирџинији. Ханан Ашрави је коначно дозвољено да се поново придружи својој породици 1973. године у склопу плана о породичној реунификацији.[8]
Приватни живот
Дана 8. августа 1975. удала се за Емила Ашравија (рођеног 1951. године),[9] хришћанског Јерусалимљанина који је сада фотограф и позоришни редитељ.[10] Заједно имају две ћерке, Амал (рођена 1977) и Зеину (рођена 1981).[11]
Ашрави је 28. јуна 2008. примила почасни докторат на Америчком универзитету у Бејруту, у склопу церемоније доделе награде која се поклапа са 139. годишњицом универзитета.[12] Она је уједно и члан Одбора повереника Института за Палестинске студије.[13] Ашрави има и почасне дипломе са Ерлхам Колеџа и Смит Колеџа.
Асхрави је страствени заговорник људских права и многих родних питања. Добитница је многобројних међународних награда за мир, људска права и демократију, као што су награда Олоф Палме, награда Банилац Демократије, међународна награда за женско лидерство Џејн Адамс, признање Алумна награде женског центра Универзитета у Вирџинији, награда за животно дело АУБ Алумни[2] и Махатма Ганди Међународна награда за мир и помирење.[14]
Дана 26. септембра 2009. године, у интервјуу у емисији код Риза Кана „Један на један” на енглеској верзији Ал-Џазире, Ашрави је дефинисала своју тренутну улогу на следећи начин: „Ја себе у основи видим као људско биће са вишедимензионалном мисијом. У бити ја сам Палестинка, ја сам жена, ја сам активисткиња и хуманисткиња, више него политичарка, а истовремено осећам да се често ствари усмеравају ка нама, а не долазе као резултат мирног и свесног избора.”[15]
Политика и активизам
Ханан Ашрави 2008. године
Док је студирала у Бејруту и није могла да се врати на Западну обалу, она је постала гласноговорница Генералне уније палестинских студената у Либану, помогла је организовање женских револуционарних група и служила као водич за стране новинаре који су посећивали избегличке кампове.
Ашрави се вратила на Западну обалу у склопу плана о породичној реунификацији 1973. године и основала је Одсек за енглески језик на Универзитету Бирцајт. Била је шефица одељења од 1973. до 1978. године, и поново од 1981. до 1984. године; а од 1986. до 1990. године служила је као декан Факултета уметности. Она је до 1995. године била члан факултета Универзитета Бирцајт, објављујући бројне песме, кратке приче, радове и чланке о палестинској култури, књижевности и политици.
Политички активизам Ханан Ашрави на палестинским територијама почео је заједно са њеном академском каријером у Бирцајту. Године 1974. основала је Одбор за правну помоћ Универзитета Бирцајт и Пројекат акције за људска права. Њено политичко залагање је 1988. године током прве Интифаде узело маха, када се придружила Политичком комитету Интифаде, где је служила у Дипломатском комитету до 1993. године. Од 1991. до 1993. служила је као званични портпарол Палестинске делегације у мировном процесу на Блиском истоку и била је чланица Одбора за лидерство, као и чланица Извршног одбора делегације.
Од 1993. до 1995. године, потписивањем Споразума у Ослу од стране Јасера Арафата и Јицака Рабина, основана је палестинска самоуправа, а Ашрави је предводио Припремни одбор Палестинске независне комисије за права грађана у Јерусалиму. Ашрави је служила још од 1996. године као изабрани члан палестинског законодавног већа у области Јерусалима.
Године 1996. Ханан Ашрави је постављена за палестинског министра високог образовања и истраживања, али је 1998. поднела оставку у знак протеста против политичке корупције, посебно због Арафатових одлука о мировним преговорима.
Године 1998, оснива МИФТАХ - палестинску иницијативу за промоцију глобалног дијалога и демократије, иницијативу која ради на поштовању људских права Палестинаца, демократије и мира.
У новембру 2004, Ашрави је одржала предавање под називом „Концепт, контекст и процес у мировном процесу: палестинско-израелско искуство” на Универзитету у Сан Дијегу, Џоана Б. Кроц Институт за мир и правду.
У априлу 2007, Ашрави је посетила Палестински центар у Вашингтону и одржала предавање под називом „Палестина и мир: изазови пред нама”.
У јулу 2011. године представљала је палестински народ на састанку са канадским министром спољних послова Џоном Бердом и убедила га да посети палестинске територије.[1]
Објављена дела
Anthology of Palestinian Literature (ed). (Антологија палестинске књижевности)
The Modern Palestinian Short Story: An Introduction to Practical Criticism (Модерна палестинска кратка прича: Увод у паралелни критицизам)
Contemporary Palestinian Literature under Occupation (Савремена палестинска књижевност под окуппацијом)
Contemporary Palestinian Poetry and Fiction (Савремена палестинска поезија и фикција)
Literary Translation: Theory and Practice (Књижевно превођење: теорија и пракса)
This Side of Peace: A Personal AccountISBN0-684-80294-5 (Ова страна мира: Лични поглед)
