Филмска екипа (франц. Équipe) је група људи различитих занимања, који учествују у производњи једног филма. То је основна организационо-технолошка јединица за производњу филма.

Филмска екипа се сваки пут изнова конституише за производњу само једног филма, због стваралачких, организационих и економских разлога. За различите врсте филмова, формирају се различите екипе. Најстандарднију структуру имају екипе дугометражних играних филмова јер играни филм садржи око 50 филмских занимања и специјализација, али број чланова екипе зависи од сложености пројекта.^[1]

Уколико се ради о филму са великим – технолошким захтевима, екипа ће имати више стотина чланова и неколико хиљада сарадника – статиста.

Састав екипе је изузетно разнолик, јер се у њој налазе сви нивои стручности и образовања, од неквалификованих радника, преко специјалиста у области филма, до врхунских уметника, а по годинама старости у екипи се срећу актери од раног дечјег узраста до највише старосне доби.

На истом задатку се, дакле, окупљају, с једне стране, стручњаци за неку од техничких дисциплина, и са друге, уметници у области филма, музике или литературе.^[1]

Свој производни задатак, екипа обавља током више фаза производње:

1. претходне припреме,
2. опште припреме,
3. непосредне припреме,
4. периода снимања и
5. обраде.

Током ових фаза производње, екипа се постепено формира и осипа, јер је напуштају сви они који су завршили свој део посла. Пун састав има само у периоду снимања.

Иако екипа предствља орагнизационо – технолошку целину са јасно одређеним задатком, у њој уочавамо мање целине које обављају делимично заокружене послове.

Ови тимови усмерене специфичне делатности у саставу филмске екипе зову се сектори. Тако постоје:

• сектор режије – редитељ, помоћник редитеља, асистенти редитеља и секретар режије;
• сектор камере – директор фотографије, сниматељ (швенкер), асистенти камере;
• сектор организације – директор филма / вођа снимања, помоћни директор филма, помоћни директор снимања, секретар екипе, евидентичар (аналитичар), благајник, дактилограф, лекар, набављач (економ), магационер, возачи, бифеџија и курир;
• сектор сценографије – сценограф, асистент сценографа, филмски архитекта, реквизитер – набављач, сценски реквизитер, сценски мајстор, сценски радници, декоратери, сценограф опреме, сценограф специјалних ефеката, сценограф реализатор;
• сектор костимографије – костимограф (сликар костима), асистент костимографа, сликар маски, маскер, шминкер, асистент шминкера, фризер, власуљар, гардеробери;
• сектор тона – сниматељ тона, микроман, тонски камерман и тонски инжењер итд.^[2]

Сваки сектор има руководеће и одговорно лице у надлежности сектора. При формирању екипе, руководилац сектора има пресудну улогу и право одабира чланова свога сектора. ^[1]

1. Екипа почиње да делује као независна продукцијска јединица након што је сценарио дефинитивно прихваћен.
2. Режисер креира књигу снимања на основу које се саставља продукциони записник у чијој изради учествује најужи део екипе (редитељ, директор филма, главни сниматељ, сценограф, костимограф, помоћник редитеља, секретар режије и, у музичким филмовима, композитор). У тој фази се врши израда оперативног плана за продукцију филма по данима и локацијама, избор сценографских објеката, одабир глумаца (евентуално и аудиција).
3. Током снимање, екипа ради у највећем саставу.
4. Приликом обраде филма у рад се укључује монтажа (монтажер са својим помоћницима) и
5. сектор за обраду звука (сниматељ звука, музички директор, композитор, диригент, извођачи музике и специјалних звучних ефеката).^[2]

У првим годинама историје филма, екипа је била неупоредиво мања. У почетку је то била само једна особа, која је истовремено била редитељ, сниматељ и организатор снимања, а такође је радила монтажу и лабораторијску обраду филма.

Већ средином прве деценије 20. века, распрострањивањем филма, укрупњавају се и потребе тржишта и захтеви публике, па се екипа повећава.

Са преласком у индустријску производњу филма, долази до профилисане систематизације и специјализације филмских професија. Већина чланова тима везује се сталним уговором за продуцента, а почињу да се јављају и класне (синдикалне) организације које одређују опште услове за закључивање уговора између чланова екипе и продуцента.

Касније, даљим развојем индуструјске производње, филмска екипа почиње да делује као самостална економска јединица, која своје односе са продуцентом, поред појединачних уговора, регулише и посебним колективним уговором и у одређеној мери учествује у расподели прихода филма. Даљим развојем односа између продуцента и екипе, као и односа унутар саме екипе, настају самосталне филмске радне заједнице које у правном смислу заступају самосталног продуцента одређеног филма.^[2]

Екипа за снимање документарних филмова нема чврсто утврђен стандардни облик јер су и документарни филмови врло различити по тематици и сложености.

Екипа која снима, на пример, Олимпијске игре имаће преко стотину чланова, али ће је најчешће сачињавати: редитељ, сниматељ, асистент сниматеља, организатор, монтажер, сниматељ звука, расветљивач и понеко од помоћног особља.^[1]

Екипа за снимање анимираних филмова, битно се разликује од играних и документарних филмова и садржи занимања која се не сусрећу у осталим деловима кинематографије:

• сликар позадине,
• аниматори,
• главни цртач,
• фазер,
• кописта итд.^[1]

1. ^ ^{а б в г д} Babac, Marko, ур. (1993). Leksikon filmskih i televizijskih pojmova. Beograd: Naučna knjiga : Univerzitet umetnosti. стр. 135—136. 
2. ^ ^{а б в} „Filmska enciklopedija”. filmska.lzmk.hr. Приступљено 2022-11-26.