Џејмс Камерон је канадски режисер, сценариста и продуцент, познат по својој богатој филмској и телевизијској каријери.
Камеронов дебитантски рад био је научнофантастичникратки филмо Ксеногенеза из 1978. који је режирао, написао и продуцирао.[1] Његов редитељски деби била је Пирана 2: Мрешћење из 1982.[2] Следећи филм који је режирао био је чувени научнофантастични акциони трилер Терминатор (1984). У њему је глумио Арнолд Шварценегер, тада врло популаран глумац, који је и помогао Камерону да се дубље пробије у свет филма.[3][4][5] Године 1986. режирао је и написао наставак акционог научнофантастичног филма Осми путник где је главну улогу играла Сигорни Вивер.[6] Наставио је низ режирања научнофантастичних остварења с филмом Амбис (1989). Године 1991. Камерон је режирао наставак филма Терминатор — Терминатор 2: Судњи дан, у коме је Шварценегер поновио своју пређашњу улогу.[7] Три године касније режирао је трећи акциони филм са Шварценегером под називом Истините лажи (1994).[8] Године 1997. Камерон је режирао, написао и продуцирао епско-романтични филм Титаник, који је зарадио преко 1,84 милијарде долара.[9][а] Добио је Оскара за најбољег режисера и најбољег монтажера док је Оскара за најбољи филм поделио с осталим продуцентима. Титаник је укупно имао четрнаест номинација за Оскара (исто колико је први пут имао филм Све о Еви из 1950. што је рекорд), а освојио је једанаест (исто колико је први пут освојио филм Бен-Хур из 1959. што је такође рекорд).[13] Камерон је такође освојио признања Златни глобус за најбољу режију и Златни глобус за најбољи драмски филм.[14] Режирао је потом два документарна филма — Духови бездана (2003) и Бића из дубина (2005).
Након краће паузе Камерон се вратио на филмску сцену 2009. с научнофантастичним филмом Аватар. Филм је зарадио преко 2,78 милијарди долара и постао је најисплативији филм свих времена. Рекорд је држао до 2019. када га је престигао филм Осветници: Крај игре.[15][16]Аватар је номинован за девет признања Академије (освојио их је три, све у техничким категоријама).[17] Камерон је такође освојио други Златни глобус за најбољег режисера и за најбољи драмски филм.[18] Камерон је затим продуцирао филмове Санктум (2011) и Cirque du Soleil: Удаљени светови (2012) и документарац Изазов под морем 3Д (2014).
Камерон је свој телевизијски деби имао 1998. тумачећи самога себе у ситкому Луд за тобом. Две године касније продуцирао је научнофантастичну телевизијску серију Црни анђео. Године 2005. појавио се у два документарна филма о потонућу Титаника: Последње мистерије Титаника и Тони Робинсове авантуре с Титаником. Исте године је наступио и у комично-драмској телевизијској серији Свита. Камерон је наставио каријеру на телевизији продуцирајући два библијска документарца — Дешифрован Егзодус (2006) и Исусов изгубљен гроб (2007). Године 2012. продуцирао је свој трећи документарни филм о Титанику — Титаник: Последња реч са Џејмсом Камероном. Две године касније продуцирао је документарну телевизијску серију Године опасног живота, која се бави климатским променама на Земљи. Серија је добила награду Еми у категорији изванредна документарна серија.[19]
Филмови
Назив
Изворни назив
Година
Заслуге
Напомене
Реф.
Редитељ
Сценариста
Продуцент
Монтажер
Ксеногенеза
Xenogenesis
1978.
Да
Да
Да
Да
Краткометражни филм; Заједно режирао са Рандалом Фрејксом
^Clarke, James (14. 5. 2014). The Cinema of James Cameron: Bodies in Heroic Motion. Chichester, New York: Columbia University Press. стр. 100. ISBN978-0231169776.
^„James Cameron”. Los Angeles Times. Austin Beutner. Архивирано из оригинала 23. 12. 2014. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^Sickel, Robert (8. 12. 2010). American Film in the Digital Age. Santa Barbara, California: Praeger. стр. 115. ISBN978-0275998622.
^Clarke, James (14. 5. 2014). The Cinema of James Cameron: Bodies in Heroic Motion. Chichester, New York: Columbia University Press. стр. 2. ISBN978-0231169776.
^Goodman, Walter (18. 7. 1986). „Aliens (1986)”. The New York Times. Arthur Ochs Sulzberger. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^James, Caryn (17. 7. 1994). „True Lies (1994)”. The New York Times. Arthur Ochs Sulzberger Jr. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^„The Billion Dollar film club”. The Daily Telegraph. Telegraph Media Group. 1. 8. 2011. Архивирано из оригинала 22. 3. 2014. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^„Titanic (1997)”. Box Office Mojo. Amazon.com. Архивирано из оригинала 21. 3. 2012. г. Приступљено 20. 12. 2014.
^„Titanic 3D (2012)”. Box Office Mojo. Amazon.com. Архивирано из оригинала 9. 11. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2014.
^„Titanic 3D (2012)”. Box Office Mojo. Amazon.com. Архивирано из оригинала 9. 11. 2014. г. Приступљено 20. 12. 2014.
^Sterngold, James (19. јануар 1998). „'Titanic' Wins Top Golden Globe Award”. The New York Times. Аrthur Ochs Sulzberger Jr. Архивирано из оригинала 15. септембар 2019. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^ абClarke, James (14. мај 2014). The Cinema of James Cameron: Bodies in Heroic Motion. Чинчестер, Њујорк: Columbia University Press. стр. 7. ISBN978-0231169776.
^Кларк, Џејмс (14. мај 2014). The Cinema of James Cameron: Bodies in Heroic Motion. Чинчестер, Њујорк: Columbia University Press. стр. 161. ISBN978-0231169776.
^„Business Advisory Board”. Magneto-Inertial Fusion Technologies, Inc. (MIFTI). 2010. Архивирано из оригинала 1. 9. 2014. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^Fleming, Michael (12. 10. 2006). „Sea beckons to Cameron”. Variety. Penske Media Corporation. Архивирано из оригинала 12. 1. 2015. г. Приступљено 15. септембар 2019.
^Gillies, Judith (20. август 2006). „Unearthing Clues to the Exodus”. The Washington Post. Nash Holdings LLC. Архивирано из оригинала 17. 10. 2014. г. Приступљено 15. септембар 2019.