Битне утакмице као домаћин игра на стадиону Тополица, док остале утакмице игра на помоћном терену Тополице.
Историја
Основана је 1923. године под именом Орао, а за клуб су играли млади људи из углавном радничких породица и оних који су се бавили пољопривредом.[1] Играли су крпењачама или лоптама од набијене козје длаке,[1] а првих година играли су само пријатељске утакмице, највише против градског ривала Морнара који се тада звао Црнојевић.[2]
Послије Другог свјетског рата, 1946. године је име промијењено у Слога и започела је такмичење у Јужној регији, у четвртом степену такмичења у СФР Југославији.[3] Када су играли против Морнара, на стадион под Даровим тополама долазило је неколико хиљада гледалаца, ништа у граду није радило нити су ђаци ишли у школу.[2] Током 1960-их Драго Перишић је постао најмлађи дебитант у историји клуба са 17 година, а 1968. клуб је угашен због недостатка финансијских средстава.[2] Када је постао секретар комунистичке партије у Црној Гори, Перишић је са Данилом Мићковићем поново оформио клуб 1984. године, који је наставио да се такмичи у Јужној регији, а 1994. године освојила је Куп Никше Бућина по први пут и 2004. године други пут.[4]
Након осамостаљења Црне Горе на Референдуму 2006. године, такмичење је почела у Јужној регији у оквиру Треће лиге. Пет пута је играла у финалу Купа Јужне регије и у шеснаестини финала Купа Црне Горе и освојила је Куп Никше Бућина 2014. године по трећи пут.[4] У финалу Купа Никше Бућина играла је 2019. године, када је изгубила од Слоге Радовићи 7 : 0.[5]
Сезону 2021/22. завршила је на последњем, осмом мјесту са само једном побједом и једним ремијем и 19 пораза.[6] У августу 2022. године Борис Ђурашић је именован за новог предсједника,[7][8] а за тренера је постављен Игор Бурзановић.[9][10] Сезону 2022/23. завршила је на шестом мјесту, са 25 бодова,[11] док је у пет сезона заједно прије тога освојила укупно 21 бод.[12] Све утакмице преношене су на телевизији Јадран, чији је Ђурашић директор.[8] Након јесењег дијела сезоне 2023/24. Бурзановић је отишао са мјеста тренера,[13] а Слога је сезону завршила на трећем мјесту, бод иза другопласиране Академије.[14]
