Мађарска репрезентација после победе над Југославијом у финалу ОИ 1952.
Домаћин 1952
Гост 1952
Фудбалска репрезентација Мађарске је током 1952. одиграла дванаест утакмица, први меч против репрезентације ДДР-а био је увод, Немци то дуго нису сматрали званичним сусретом. Две утакмице против репрезентације Совјетског Савеза одигране у мају су тек касније уврштене у званичне утакмице од стране мађарског савеза, биле су то прве међународне утакмице совјетског тима.
Уследиле су две припремне утакмице, против Пољске и Финске уочи Олимпијског турнира. У утакмицама по групама Олимпијских игара у Хелсинкију 1952. репрезентација Мађарске је савладала селекције Румуније, Турске и великог ривала Италије. У полуфиналу, олимпијски шампион из 1948. и освајач бронзане медаље на Светском првенству 1950, Шведска, била је следећи противник. Мађарски тим је победио Шведску резултатом од 6 : 0. У финалу на утакмици против репрезентације Југославије, се истакао голман југословенске репрезентације Владимир Беара који је одбранио пенал који је извео Ференц Пушкаш, али су у другом полувремену прво Пушкаш у 71. а потом и Цибор у 88. минуту постигли голове за победу Мађарске и титулу олимпијског шампиона.[1]
Савезни селектор националног тима у овом периоду је био:
.jpg)
.jpg)
.jpg)
