Сматра се да потиче из турског периода и датира, највероватније, из 18. века.
Сама изградња хамама везује се са историјатом Видинског пашалука. Након ослобођења ових крајева од Турака, хамам не мења своју функцију али значајно мења свој историјски значај.
Доласком кнеза Милоша у Брестовачку Бању, хамам добија и нови назив – Кнежево купатило.[1]
Кнез Милош је свој боравак у Брестовачкој Бањи користио за обављање државничких послова, али и за одмор. После ручка и обавезне кафе и чибука, одмарао је, а затим свакодневно одлазио у хамам. Обзиром да је боловао од реуме, воде у Брестовачкој Бањи показале су се делотворним за његову болест.
Представља малу грађевину дебелих и бело окречених зидова. Квадратног је облика, дужине пет и ширине шест метара. Куполасти крово обложен је бакром.[2]
У централном простору доминира басен пречника 2,6 метара и дубине 1,1 метар, са кружно израђеном клупом од камена и степеницама. Кроз камење је протицала топла и лековита вода температуре од 27 °C. У архитектонском смислу припада оријенталном типу градње, што посебно наглашава полулоптасти свод – кубе. У прошлости кубе је било прекривено ћерамидом.[3]
На њему постоји девет звездастих отвора. Отвори су попуњени разнобојним стаклом. Током манифестације „Дани бање” , хамам је отворен за разгледање посетиоца.
_001.jpg)
