Танго аргентино је српски филм снимљен 1992. године који је режирао Горан Паскаљевић, а сценарио је писао Гордан Михић.[1] Ово је, иначе, последњи филм Мије Алексића.[2]
Кратак садржај
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!Слом једнопартијског политичког система изазвао је потрес на социјалном плану Југославије. У околностима раслојавања породице, живи дечак чији родитељи не умеју да се снађу. Отац, професор музике, обавља чудне послове не би ли остварио допунску зараду, а мајка, преводилац, прихвата да за скромну накнаду помаже старијим и изнемоглим. Ускочивши изненада у „посао“ своје мајке, дечак почиње да буди старце, да покреће њихове успаване душе, да им убризгава вољу за животом, да их окупља и зближава. Али, у сусрету са остарелим људима и дечак је на добитку: добија оно што му је породица ускратила — љубав, разумевање, пажњу и топлину. Међутим, биолошки закони делују и дечакови пријатељи полако нестају и он почиње да осећа болне губитке. Са последњим старцем, без знања родитеља, дечак ће побећи на море и провести неколико незаборавних дана. Дечаку је то прва загледаност у плаветнило, старцу последња...[1][3]
Улоге
Извори
Спољашње везе
