У астрономији, супергалактички кластери или суперјата су асоцијације на јата и група галаксија;[1] оне су међу највећим познатим структурама у свемиру. Млечни пут је део групе галаксија Локалне групе (која садржи више од 54 галаксије), која је заузврат део суперкластера Девице, које је део суперкластера Ланијакеа.[2] Велика величина и мала густина суперкластера значи да се они, за разлику од кластера, шире са Хабловом експанзијом. Број суперкластера у видљивом универзуму се процењује на 10 милиона.[3]
Постојање
Постојање суперјата указује да галаксије у свемиру нису равномерно распоређене; већина њих је састављена у групе и јата, са групама које садрже до неколико десетина галаксија и јата до неколико хиљада галаксија. Те групе и јата и додатне изоловане галаксије заузврат формирају још веће структуре зване суперјата.
Њихово постојање је први постулирао Џорџ Ејбел у Ејбеловом каталогу кластера галаксија из 1958. године. Он их је назвао „кластери другог реда“, или кластери кластера.[5]
Суперјата формирају масивне структуре галаксија, назване „филаменти”, „комплекси суперјата”, „зидови” или „лимови”, који се могу простирати између неколико стотина милиона светлосних година до 10 милијарди светлосних година, покривајући више од 5% видљивог свемира. Ово су највеће структуре познате до данас. Посматрања суперкластера могу дати информације о почетном стању универзума, када су ова суперјата створена. Правце ротационих оса галаксија унутар суперјата проучавају они који верују да они могу дати увид и информације у рани процес формирања галаксија у историји свемира.[6]
Међу суперјатовима су велике празнине у свемиру где постоји неколико галаксија. Суперјата се често деле на групе кластера које се називају групама галаксија и јата.
Иако би суперкластери требало да буду највеће структуре у универзуму према космолошком принципу, веће структуре су примећене у истраживањима, укључујући Слоунов велики зид.[7]
Општи појмови
Суперјата чине највеће познате структуре у свемиру. Њихово постојање говори да галаксије нису распоређене једнако; већина је распоређена у групама и јатима, у групама их има око педесет милијарди а у јатима их има више милијарди. Та галактичка јата и групе као и неколико изолованих галаксија чине струтуре још већих размера названи суперјата.
Оне су често подељене на јата названа галактички облак. Простор између суперјата као да је лишен материје. Постојање још већих стреуктура као што су галактичке струне је дискутабилан.
Карактеристике
По Гајонгу Чону,[8] величина суперјата може бити од више десетина парсека до око 150 x h-1 парсека.
Облик супергалактичког кластера је ирегуларан, често спљошен и стањен или влакнаст и генерално гледано није сферично симетричан.
Историја
суперјато је први пут употребљено 1958. године од стране француско-америчког астронаута Жерарда де Вакулера.[9]
Гајонг Чон је први говорио о суперјату први пут 1961. од стране Џорџа Абела[10] да би била потврђена 1973. године од стране Ричарда Богарта и Роберта Вагонера[11] као и од стране Мајкла Хосера и Џејмса Пибла.[12]
Примери
Локално суперјато
Млечни пут је део локалне групе која је са своје стране део локалног суперјата који је ширине око 18,4 милиона парсека. Та структура је део суперјата Девице који је део још веће структуре назване Ланиакеа откривене 2014. године.
Блиска суперјата
Хидра-Кентаур
Персеј-Риба
Паун-Индијанац
Беренцове власи
Феникс
Сулкптура
Херкул
Лав
Шаплеј
Далека суперјата
Риба-Кит
Говедар
Сат
Корона боралис
Коломб
Водолија
Водолија Б
Водолија-Јарац
Водолија-Ован
Ован А
Длето
Змај
Змај-Велики Медвед
Пећ-Ерида
Ждрал
Лав А
Лав-Девица
Микроскоп
Пегаз-Риба
Риба
Риба-Ован
Велики Медвед
Каталози
Велики број каталога је обликован нарочито од стране Херберта Џ. Рода, Рејмонда Сонеира, Мајкла Веста и других.
Формирајући далеки зид празнине Змијоноша, може бити повезан у филаменту са суперјатом Паво-Индус-Телескопијум и суперјатом Херкула. Ово суперјато је усредсређено на cD јато Змијоноше, и има најмање још два јата галаксија, још четири групе галаксија, неколико галаксија поља, као чланове.[15]
Откривен 1999. године[18] (као ClG J0848+4453, назив који се сада користи за описивање западног кластера, при чему је ClG J0849+4452 источни),[19] садржи најмање два кластера RXJ 0848.9+4452 (z=1,26) и RXJ 0848.6+4453 (z=1,27). У време открића, постао је најудаљенији познати суперкластер.[20] Поред тога, седам мањих група галаксија је повезано са овим суперкластером.[21]
Богат суперкластер са неколико галактичких кластера откривен је око неуобичајене концентрације од 23 QSO на з=1,1 2001. Величина комплекса јата може указивати да тамо постоји зид галаксија, уместо једног суперкластера. Откривена величина приближава се величини филамента CfA2 Великог зида. У време открића, то је било највеће и најудаљеније суперјато изван z=0.5[22][23]
Овај суперкластер у време свог открића 2000. године је био највеће суперјато пронађено тако дубоко у свемиру. Састојао се од два позната богата јата и једног новооткривеног кластера као резултат студије која га је открила. Тада позната јата била су Cl 1604+4304 (z=0,897) и Cl 1604+4321 (z=0,924), за која се тада знало да имају 21 односно 42 познате галаксије. Тадашње новооткривено јато налазило се на 16h 04m 25,7s, +43° 14′ 44,7″[24]
^Гајонг Чон, Ханс Боехрингер, Крис Колинс и Мартин Краус, « Карактеризација суперјата са дистрибуцијом галактичких јата », Астрономија и астрофизика, изд. 567, јул 2014, A144
^ Жерар де Вакулорс, « Љади докази за локалне суперјата галаксија: обртање и проширење », Астрономски журнал, изд. 63, бр. 7, јул1958, с. 253-265
^Џорџ О. Абел, « Докази о јатима галаксија другог реда и интеракције између галактичких јата », Астрономски журнал, изд. 66, бг. 10, децембар 1961, с. 607-613
^Ричард С. Богарт и Роберт В. Вагонер, « Ефекти кластера међу јатима галаксија и квазарима », Астрофизички журнал, изд. 181, мај 1973, с. 609-618
^Мајкл Г. Хаусер и П. Џејмс Е. Пиблс, « Статистичка анализа каталога вангалактичких објеката: II. Абелов каталог богатих јата », Астрофизички журнал, изд. 185, новембар 1973, с. 757-786
^Cucciati, O.; Lemaux, B. C.; Zamorani, G.; Le Fevre, O.; Tasca, L. A. M.; Hathi, N. P.; Lee, K-G.; Bardelli, S.; Cassata, P.; Garilli, B.; Le Brun, V.; Maccagni, D.; Pentericci, L.; Thomas, R.; Vanzella, E.; Zucca, E.; Lubin, L. M.; Amorin, R.; Cassara', L. P.; Cimatti, A.; Talia, M.; Vergani, D.; Koekemoer, A.; Pforr, J.; Salvato, M. (2018). „The progeny of a Cosmic Titan: a massive multi-component proto-supercluster in formation at z=2.45 in VUDS”. Astronomy & Astrophysics. 619: A49. Bibcode:2018A&A...619A..49C. S2CID119472428. arXiv:1806.06073. doi:10.1051/0004-6361/201833655.
^
Tanaka, I. (2004). „Subaru Observation of a Supercluster of Galaxies and QSOS at Z = 1.1”. Studies of Galaxies in the Young Universe with New Generation Telescope, Proceedings of Japan-German Seminar, held in Sendai, Japan, July 24–28, 2001. стр. 61—64. Bibcode:2004sgyu.conf...61T.