PROFILPELAJAR.COM

Сумња је стање непотпуне вере или поверења у некога.^[1]^[2] На њену јачину утичу многе чињенице, одлуке и мотиви због чега доводи до кашњења доношења праве одлуке.^[3]^[4] Сигмунд Фројд сматра да искуство које особа доживи у детињству може да проузрокује појављивање сумње приликом формирања ега.

Психологија

Делимично или повремено негативно појачање може створити ефективну климу страха и сумње.^[5]

Филозофија

Декарт је користио картезијанску сумњу^[6]^[7] као еминентно методолошко средство у својим фундаменталним филозофским истраживањима.^[8]

Огранци филозофије, попут логике, улажу много труда да разликују сумњиво, вероватно и извесно. Велики део нелогичности почива на сумњивим претпоставкама, сумњивим подацима или сумњивим закључцима, при чему реторика, демагогија и обмана играју своју уобичајену улогу.

Теологија

Сумња као пут ка (дубљем) веровању лежи у срцу приче о светом апостолу Томи.^[11]^[12] Значајни у том погледу су теолошки ставови Георга Хермеса:

... полазиште и главни принцип сваке науке, а тиме и теологије, није само методичка сумња, већ позитивна сумња. Човек може да верује само у оно што сматра истинитим из разумних разлога, и стога мора имати храбрости да настави да сумња све док не пронађе поуздане разлоге да задовољи разлог.^[13]

Хришћански егзистенцијалисти као што је Серен Киркегор^[14]^[15]^[16] сугеришу да би неко заиста могао да верује у Бога, такође би морао да сумња у своја веровања о Богу; сумња је рационални део нечије мисли укључен у одмеравање доказа, без којих веровање не би имало стварну суштину. Веровање није одлука заснована на доказима да су, рецимо, одређена веровања о Богу истинита или да је одређена особа вредна љубави. Ниједан такав доказ никада не би могао бити довољан да прагматично оправда врсту потпуне посвећености која је укључена у истинско теолошко веровање или романтичну љубав. Веровање ионако укључује преузимање те обавезе. Кјеркегор је сматрао да је веровање у исто време и сумња.^[17]^[18]

Наука

Сумњати у све или веровати свему су два подједнако згодна решења; и једно и друго ослобађају се од потребе за размишљањем. —Анри Поенкаре, Наука и хипотеза (1905) (из Доверовог скраћеног издања из 1952)

Научна метода редовно квантификује сумњу и користи је да одреди да ли су потребна даља истраживања. Исак Асимов је у својој збирци есеја „Чињеница и фантазија“^[19] описао науку као систем за изазивање и разрешавање интелигентне сумње.^[20]

Референце

^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1264.
^ Sharpe, Alfred. „Doubt”. The Catholic Encyclopedia. Vol. 5. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21. „A state in which the mind is suspended between two contradictory propositions and unable to assent to either of them.”
^ Primmer, Justin (2018), „Belief”, Ур.: Primmer, Justin, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford, CA: The Metaphysics Research Lab, Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г., Приступљено 2008-09-19
^ „Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020.
^ Braiker, Harriet B. (2004). Who's Pulling Your Strings ? How to Break The Cycle of Manipulation. ISBN 0-07-144672-9.
^ Scruton, R. (1994). Modern Philosophy: An Introduction and Survey. London: Penguin Books. .
^ Leiber, J., ed., A Philosophical Glossary, Philosophy Department, University of Houston, 2001, p. 88.
^ Marmysz, J., The Path of Philosophy: Truth, Wonder, and Distress (Boston: Wadsworth, 2012), p. 403.
^ Gurewich, Vladimir (1957). „Observations on the Iconography of the Wound in Christ's Side, with Special Reference to Its Position”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. Warburg Institute. 20 (3/4): 358—362. JSTOR 50787. S2CID 192284546. doi:10.2307/750787.
^ Gurewich, Vladimir (1963). „Rubens and the Wound in Christ's Side. A Postscript”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. The Warburg Institute. 26 (3/4): 358. JSTOR 750501. S2CID 194963813. doi:10.2307/750501.
^ Carvalho, Nirmala (29. 6. 2021). „First Indian Christian Day on 3 July” (на језику: енглески). AsiaNews. Приступљено 4. 7. 2021.
^ Kumar, Anugrah (4. 7. 2021). „India: Christians celebrate first Indian Christian Day, feast of St. Thomas” (на језику: енглески). The Christian Post. Приступљено 4. 7. 2021.
^ Schulte, Karl Joseph (1910). „George Hermes”. The Catholic Encyclopedia. 7. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21.
^ Brink, Lars; Lund, Jørn; Heger, Steffen; Jørgensen, J. Normann (1991). Den Store Danske Udtaleordbog. Copenhagen: Munksgaard. ISBN 87-16-06649-9.
^ Swenson, David F. Something About Kierkegaard, Mercer University Press, 2000.
^ Kierkegaard, Søren (1849), „A New View of the Relation Pastor–Poet in the Sphere of Religion”, JP VI 6521 Pap. X2 A 157 .
^ Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, ed. by Howard V. Hong and Edna H. Hong, v. 1, Princeton University Press, 1992, pp. 21–57
^ Soren Kierkegaard's Journals and Papers, trans. Hong and Malantschuk, p. 399.
^ Asimov (1975), Buy Jupiter (VGSF 1988 edition) p. 125
^ „Isaac Asimov: A Prophet for Our Time”. Архивирано из оригинала 2017-06-25. г. Приступљено 2017-10-09.

Литература

Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1264.
Berger, Peter L. and Zijderveld, Anton (2009). In Praise of Doubt: How to Have Convictions Without Becoming a Fanatic. New York: HarperOne. ISBN 978-0-06-177816-2. A book by two eminent sociologists, one American and the other Dutch.
Hecht, Jennifer Michael (2003). Doubt: a history: the great doubters and their legacy of innovation from Socrates and Jesus to Thomas Jefferson and Emily Dickinson. San Francisco: HarperSanFrancisco. ISBN 0-06-009795-7.
Hein, David (Winter 2006). "Faith and Doubt in Rose Macaulay's The Towers of Trebizond". Anglican Theological Review 88 (1): 47–68, ISSN 0003-3286.
„Formal Representations of Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 11. 7. 2020. г. Приступљено 22. 6. 2020.
Schwitzgebel, Eric (2019). „Belief”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020.
Pitt, David (2020). „Mental Representation”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 6. 8. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Borchert, Donald (2006). „Belief”. Macmillan Encyclopedia of Philosophy, 2nd Edition. Macmillan. Архивирано из оригинала 12. 1. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
„Philosophy of mind - Propositional attitudes”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 7. 2020. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Oppy, Graham. „Propositional attitudes”. www.rep.routledge.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Fassio, Davide. „Aim of Belief”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 11. 2. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Katz, Matthew. „Language of Thought Hypothesis”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 31. 3. 2021.
Craig, Edward (1996). Routledge Encyclopedia of Philosophy. Routledge. Архивирано из оригинала 16. 1. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Levin, Janet (2018). „Functionalism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Polger, Thomas W. „Functionalism”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 19. 5. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Bickle, John (2020). „Multiple Realizability”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 16. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Quilty-Dunn, Jake; Mandelbaum, Eric (1. 9. 2018). „Against dispositionalism: belief in cognitive science”. Philosophical Studies (на језику: енглески). 175 (9): 2353—2372. ISSN 1573-0883. doi:10.1007/s11098-017-0962-x .
Audi, Robert (1999). „Belief”. The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Dennett, Daniel (1989). The Intentional Stance (на језику: енглески). The MIT Press. ISBN 9780262040938. Архивирано из оригинала 15. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Dennett, Daniel C. (1988). „Précis of The Intentional Stance”. Behavioral and Brain Sciences. 11 (3): 495—505. CiteSeerX 10.1.1.1026.2283 . S2CID 145750868. doi:10.1017/S0140525X00058611 (неактивно 12. 12. 2024).
Child, William (1994). „4. Causalism and Interpretationism: The Problem of Compatibility”. Causality, Interpretation, and the Mind. Oxford, UK: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Child, William (1994). „1. Interpretationism”. Causality, Interpretation, and the Mind. Oxford, UK: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2021.
Bartlett, Gary (2018). „Occurrent States”. Canadian Journal of Philosophy. 48 (1): 1—17. S2CID 220316213. doi:10.1080/00455091.2017.1323531. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
Frise, Matthew (2018). „Eliminating the Problem of Stored Beliefs”. American Philosophical Quarterly. 55 (1): 63—79. JSTOR 45128599. S2CID 149057271. doi:10.2307/45128599. Архивирано из оригинала 1. 6. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
Genin, Konstantin; Huber, Franz (2021). „Formal Representations of Belief”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 13. 4. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2021.
Hájek, Alan (2019). „Interpretations of Probability: 3.3 The Subjective Interpretation”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 17. 2. 2021. г. Приступљено 6. 3. 2021.
Pettigrew, Richard (2018). „Précis of Accuracy and the Laws of Credence”. Philosophy and Phenomenological Research. 96 (3): 749—754. doi:10.1111/phpr.12501. hdl:1983/d9f3e1c4-1bc9-4e04-b74c-dba4eb795393 . Архивирано из оригинала 1. 6. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
Hartmann, Stephan; Sprenger, Jan (2010). „Bayesian Epistemology”. The Routledge Companion to Epistemology. London: Routledge. стр. 609—620. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
Olsson, Erik J. (2018). „Bayesian Epistemology”. Introduction to Formal Philosophy. Springer. стр. 431—442. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
Bunge, Mario (лето 1992). „The Scientist's Skepticism”. Skeptical Inquirer. Amherst, New York: Center for Inquiry. стр. 377—380. Архивирано из оригинала 12. 9. 2021. г. Приступљено 12. 9. 2021.
Descartes, René (1988-02-26). Descartes: Selected Philosophical Writings (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 9780521358125.
Cottingham, Stoothoff, and Murdoch, trans. (1984). The Philosophical Writings of Descartes. Cambridge: Cambridge University Press.
Janet Broughton, Descartes's Method of Doubt, Princeton University Press, 2002.
Edwin M. Curley, Descartes against the Skeptics, Harvard University Press, 1978.
De Peretti, François-Xavier (2023). „Stop Doubting with Descartes”. Topoi. 42: 9—19. doi:10.1007/s11245-022-09822-0.
De Peretti, François-Xavier (2020). „Descartes sceptique malgré lui?” (PDF). International Journal for the Study of Skepticism: 1—16. doi:10.1163/22105700-bja10016.

Спољашње везе

Newman, Lex. „Descartes' Epistemology”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.

[1] Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1264.

[Cath-2] Sharpe, Alfred. „Doubt”. The Catholic Encyclopedia. Vol. 5. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21. „A state in which the mind is suspended between two contradictory propositions and unable to assent to either of them.”

[3] Primmer, Justin (2018), „Belief”, Ур.: Primmer, Justin, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford, CA: The Metaphysics Research Lab, Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г., Приступљено 2008-09-19

[SEP_Belief-4] „Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020.

[braiker-5] Braiker, Harriet B. (2004). Who's Pulling Your Strings ? How to Break The Cycle of Manipulation. ISBN 0-07-144672-9.

[Scruton-6] Scruton, R. (1994). Modern Philosophy: An Introduction and Survey. London: Penguin Books. .

[Philosophical_Glossary-7] Leiber, J., ed., A Philosophical Glossary, Philosophy Department, University of Houston, 2001, p. 88.

[8] Marmysz, J., The Path of Philosophy: Truth, Wonder, and Distress (Boston: Wadsworth, 2012), p. 403.

[9] Gurewich, Vladimir (1957). „Observations on the Iconography of the Wound in Christ's Side, with Special Reference to Its Position”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. Warburg Institute. 20 (3/4): 358—362. JSTOR 50787. S2CID 192284546. doi:10.2307/750787.

[10] Gurewich, Vladimir (1963). „Rubens and the Wound in Christ's Side. A Postscript”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. The Warburg Institute. 26 (3/4): 358. JSTOR 750501. S2CID 194963813. doi:10.2307/750501.

[Carvalho2021-11] Carvalho, Nirmala (29. 6. 2021). „First Indian Christian Day on 3 July” (на језику: енглески). AsiaNews. Приступљено 4. 7. 2021.

[Kumar2021-12] Kumar, Anugrah (4. 7. 2021). „India: Christians celebrate first Indian Christian Day, feast of St. Thomas” (на језику: енглески). The Christian Post. Приступљено 4. 7. 2021.

[13] Schulte, Karl Joseph (1910). „George Hermes”. The Catholic Encyclopedia. 7. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21.

[14] Brink, Lars; Lund, Jørn; Heger, Steffen; Jørgensen, J. Normann (1991). Den Store Danske Udtaleordbog. Copenhagen: Munksgaard. ISBN 87-16-06649-9.

[15] Swenson, David F. Something About Kierkegaard, Mercer University Press, 2000.

[16] Kierkegaard, Søren (1849), „A New View of the Relation Pastor–Poet in the Sphere of Religion”, JP VI 6521 Pap. X2 A 157 .

[17] Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, ed. by Howard V. Hong and Edna H. Hong, v. 1, Princeton University Press, 1992, pp. 21–57

[18] Soren Kierkegaard's Journals and Papers, trans. Hong and Malantschuk, p. 399.

[19] Asimov (1975), Buy Jupiter (VGSF 1988 edition) p. 125

[20] „Isaac Asimov: A Prophet for Our Time”. Архивирано из оригинала 2017-06-25. г. Приступљено 2017-10-09.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]