Сумпор-моноксид

Сумпор-моноксид
Skeletal formula of sulfur monoxide
Skeletal formula of sulfur monoxide
Spacefill model of sulfur monoxide
Spacefill model of sulfur monoxide
Ball and stick model of sulfur monoxide
Називи
IUPAC назив
Сумпор моноксид
Системски IUPAC назив
Оксидосумпор[1]
Идентификација
3Д модел (Jmol)
Бајлштајн 7577656
ChEBI
ChemSpider
Гмелин Референца 666
MeSH sulfur+monoxide
  • InChI=1S/OS/c1-2 ДаY
    Кључ: XTQHKBHJIVJGKJ-UHFFFAOYSA-N ДаY
  • InChI=1/OS/c1-2
    Кључ: XTQHKBHJIVJGKJ-UHFFFAOYAK
  • o:s
Својства
SO
Моларна маса 48,064 g mol-1
Агрегатно стање Безбојни гас
Реактиван је
log P 0.155
Термохемија
221.94 J K-1 mol-1
5.01 kJ mol-1
Опасности
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 4: Will rapidly or completely vaporize at normal atmospheric pressure and temperature, or is readily dispersed in air and will burn readily. Flash point below 23 °C (73 °F). E.g., propaneHealth code 3: Short exposure could cause serious temporary or residual injury. E.g., chlorine gasReactivity code 4: Readily capable of detonation or explosive decomposition at normal temperatures and pressures. E.g., nitroglycerinSpecial hazards (white): no code
4
3
4
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Сумпор-моноксид (сумпор(II)-оксид) је неорганско хемијско једињење хемијске формуле SO.

Хемијска формула

Историјат и добијање

Шенк је 1935. добио сумпор-моноксид помешан са сумпор-диоксидом сагоревањем сумпора под одређеним условима. Тврдио је и да га је добио 1932. дејством електричног пражњења на смешу сумпор-диоксида и сумпора на ниским притисцима.[4]

Физичко-хемијске особине

Ово је безбојан гас који се врло лако распада, посебно у присуству воде и органских материјала. Једини се са кисеоником уз пропуштање варнице и тада даје сумпор-диоксид, а са металима гради сулфиде.[4]

Извори

  1. ^ „sulfur monoxide (CHEBI:45822)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. Архивирано из оригинала 07. 07. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2011. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Мелорова модерна неорганска хемија. Научна књига. Београд.

Спољашње везе