Султанија Тириможган

Тириможган Кадин
Место рођењаОсманско царство, (данашња Јерменија)
Датум смрти3. октобар 1852.
Место смртиИстанбул, Османско царство
СупружникАбдулмеџид I

Тириможган Кадин (умрла 3. октобра 1852; османски турски: تیرمژکان قادین) била је друга супруга султана Абдулмеџида I и мајка султана Абдул Хамида II из Османског царства.

Рани живот

Тириможган Кадин је рођена у Јерменији, са девојачким презименом Вирџинија. Њени преци су били робови. Доведена је у Истанбул као врло мало дете и постављена је за калфу пре него што ју је приметио Абдулмеџид који се са њом оженио 1839. Овде је њено име према обичају османског двора промењено у Тириможган.[1]

У својим мемоарима, њена унука Ајше Султан приказује Тириможган како има „зелене очи и дугу, тамноплаву косу, бледу кожу прозирно беле боје, танак струк, витку телесну структуру и врло лепе руке и стопала“.[2]

Брак

Тириможган се удала за Абдулмеџида I 1839. Добила је титулу „Друга супруга“.[3] Била је позната по својој префињености, својој учтивости и лепоти.[4] Чарлс Вајт, који је посетио Истанбул 1843. године, рекао је следеће о њој:[5]


Тириможган је родила два принца и једну принцезу. Њено прво дете је било Наиме Султан, која је умрла од малих богиња када је имала две и по године марта 1843. године. Абдул Хамид је био њено друго дете, док је треће било Шехзаде Мехмед Абид, који је умро у мају 1848. године, као беба, када је имао један месец. Абдул Хамид је касније дао имена својој деци по свом брату и сестри.

Изгубивши ћерку, Тириможган се посветила сину Абдул Хамиду и током своје болести учинила је све да осигура његову срећу. Он би одлазио би сваког дана у палату да би је видео, а затим би се враћао у палату Долмабахче.[2]

Смрт

Тириможган је умрла 3. октобра 1852. у палати Ферије, а сахрањена је у маузолеју у Новој џамији у Истанбулу.[3] Била је најближа са другом султанијом, Пересту Кадини и увек је високо поштовала. После њене смрти, Пересту је усвојила Абдул Хамида, ког је усвојила и Џемиле Султан.[2] Године 1887. Абдул Хамид у њену част саградио џамију на Родосу.[1]

Види још

Референце

  1. ^ а б Açba, Harun (2007). Kadınefendiler, 1839-1924 : [son dönem Osmanlı padişah eşleri] (1. baskı изд.). İstanbul: Profil Yayıncılık. ISBN 978-975-996-109-1. OCLC 604967261. 
  2. ^ а б в Brookes, Douglas Scott (2010). The Concubine, the Princess, and the Teacher: Voices from the Ottoman Harem. ISBN 978-0-292-78335-5. . University of Texas Press..
  3. ^ а б Uluçay, M. Çağatay (2001). Padişahların kadınları ve kızları (4. basım изд.). Ankara: Türk Tarih Kurumu Basımevi. ISBN 978-975-437-840-5. OCLC 949604569. 
  4. ^ Brookes, Douglas Scott (2010). The Concubine, the Princess, and the Teacher: Voices from the Ottoman Harem. ISBN 978-0-292-78335-5. . University of Texas Press..
  5. ^ Charles White (1846). Three years in Constantinople; or, Domestic manners of the Turks in 1844. стр. 9. . London, H. Colburn..