То се односи на народне ношње, традиционалне капе, друге личне предмете, торбе, ћилиме, тепихе, чутуре, судове за вино и ракију, предмете од грнчарије (попут злакуске лончарије) и друго.
До 19. вијека рукотворине су махом радиле жене као и специјакизоване градске занатлије.[1] Народне рукотворине су се традиционалне производиле од природних материјала, вуне, лана, конопље и коже.[2]
Данас се српске народне рукотворине комерцијално продају и такође представљају извозни производ и у одређеним случајевима бренд Србије.[3]
