Са 16 освојених медаља (5 златних, 8 сребрних и 3 бронзане) Совјетски Савез је у укупном пласману заузео 3. место од 14 земаља иако је укупно освојио највише медаља, јер је имао мање освојених златних медаља ол Источне и Западне Немачке које су заузеле прво и друга место[1] На првенству су учествовале 23 земље.
Најуспешнији такмичари били су, Тамара Пангелова, Валериј Борзов и Виктор Сањејев који су поред освојених златних медаља оборили Пангелова и Сањејев а Борзов изједначо светске рекорде у дворани.
У табели успешности (према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара)) Совјетски Савез је са 21. учесником у финалу и 133 бода заузео 2 место.[2] од 23 земље које су имале представнике у финалу, односно све земље учеснице су имали представника у финалу.
¹ Напомена:Пошто је кружна стаза у Греноблу износила 180 метара, није се могло одржати такмичење штафета 4 х 400 метара јер су два круга уместо 400 метара износила 360, тако да је било немогуће измене извршити на местима које та трка по правилима ИААФ предвиђа, па је назив ове дисциплине био штафета 4 х 2 круга. Победницама се рачунају медаље, а постигнути резултати не, јер су постигнути у дисциплини која званично не постоји.
Звездица уз име такмичара означава да је учествовао у више дисциплина
Звездица уз број у загради означава да су у њега још једном урачунати такмичари који су учествовали у више дисциплина.
.svg)
