Први скопски НО партизански одред
Споменик на месту формирања одреда
Постојање	22. август – 2. новембар 1941. Место формирања: Чифлик, код Скопља
Јачина	42 борца
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Команданти
Командант	Чедомир Миленковић
Политички комесар	Даме Крапчев

Први скопски народноослободилачки партизански одред био је прва партизанска јединица НОВЈ у Македонији. Формиран је 22. августа 1941. године код у Чифлику код Градског парка у Скопљу. Дејствовао је у ширем рејону Скопља до 2. новембра 1941. када је распуштен.^[1] Први командант одреда био је Чедомир Миленковић, а затим од 18. до 31. октобра Љубомир Лековић.^[2] Политички комесар одреда био је Даме Крапчев. За време постојања Одреда, у њему су се, непрекидно или повремено, борила 42 борца, од којих је 17 погинуло током НОБ.^[3] После рата три борца из одреда (Раде Јовчевски, Боро Петрушевски и Александар Урдаревски) проглашени су народним херојима Југославије.

22. августа 1981, на месту формирања одреда откривен је споменик у част одреда, који је урадио вајар Максим Димановски.^[4]

Одред је формиран после одлуке о покретању оружане борбе, донете на илегалном јунском саветовању Скопске организације КП у Македонији (одржаном у Козлу 22. јуна 1941). Одред је формиран од 12 или 13 бораца, углавном из састава пет претходних скопских диверзантских група. У његовом саставу придружила су му се укупно 42 борца, мешовитог националног састава - Македонци, Срби, Албанци, Турци, Црногорци, Хрвати и Чеси.

Одмах по формирању, Одред је извршио диверзију на руднику Радуша, након чега је отишао на планину Водно. После сукоба Боре Петрушевског са бугарском полицијом и после хапшења курира, Босе Ђурашковића 8. септембра,^[5] 9. септембра прешао је у стару диверзантску базу код Вардара, а одатле сутрадан прешао на Скопску Црну гору, где се склонио у малој пећини Лазаров Камен код села Чучер (од 11. септембра до прве половине септембра) и у манастиру „Благовештење“ (од 18. септембра до средине октобра) .

Дана 28. септембра одржан је заједнички састанак активиста Народноослободилачког покрета из села са Скопске Црне горе у селу Горне Бавце, где је затим формиран први македонски локални народноослободилачки одбор у селу Чучер 4. октобра. Тамо су борци тестирали илегално направљене ручне бомбе у Скопљу, прегледали објекте на железничкој прузи у Качаничкој клисури за могуће детонације, убили једног шумара 30. октобра и борили се са бугарским снагама у области Ђорче Петров. Дана 7. октобра, борци одреда извели су акцију ликвидације бугарских полицијских агената Мане Мачкова и Круме Панкова, у којој је погинуо Благоја Деспотовски, а Александар Смилковски је ухапшен. Дана 18. октобра, у рејону Беле Воде, на десној страни реке Лепенец, борци одреда су положили партизанску заклетву.

Тешки услови за акцију услед притиска бугарске војске и полиције, као и предстојећа зима и обрачун окупатора са кумановским партизанским одредима (Козјачки и Карадачки одред) и Првим прилепским партизанским одредом „Гоце Делчев“, у Штабу одреда изазвало је оклевање у односу на наставак активности Одреда. Дана 2. новембра 1941, донета је одлука о привременом распуштању одреда, након чега је одред расформиран код села Злокућани, код Скопља.

Након што је одред расформиран, његови борци су илегално ушли и разишли се по Скопљу. Од 5. до 8.новембра група од шест бораца Скопског одреда илегално је прешла у Велес, намеравајући да се прикључи Прилепском партизанском одреду. У групи су били Васил Антевски – Дрен, Благоја Давков, Невена Георгиева – Дуња, Боро Бочевски, Даме Крапчев и Боро Ончев.

Дана 6. јануара 1942, поред реке Лепенец, на путу Скопље-Качаник, борци Скопског одреда, Даме Крапчев, Александар Урдаревски и Трајко, упознали су Стојкова. Договорили су се да оду на Косово да би се повезали са тамошњим Народноослободилачким покретом.

17. априла 1942 Даме Крапчев, Раде Јовчевски – Корчагин, Кемал Сејфула, Трајко Стојков и Ђорђи Саздовски ступили су у новоформирани Други скопски партизански одред, који је при формирању бројао 10 бораца.^[6]

Првих 12 партизана који су 22. августа формирали Скопски партизански одред су:

• Даме Крапчев - Стари
• Чедомир Миленковић – Мирко
• Боро Боцевски - Боте
• Невена Георгиева-Дуња
• Благоја Деспотовски - Шовељ
• Раде Јовчевски - Корчагин
• Стерјо Кранго – Дучо
• Павле Момчиловић
• Боро Ончев
• Александар Смилковски
• Светозар Томић
• Боро Трајковски – Ђуро
• Мизрахи Сами

Касније се одреду придружују:

• Васил Антевски - Дрен
• Роберт Гајдик
• Благој Давков – Блатски
• Хамди Демир
• Никола Димитровски - Грчето
• Боса Ђурашковић – Дусја
• Васил Зафировски – Чанак
• Илија Јакимовски
• Антун Колендић — Беличанец
• Александар Крстевски – Парто
• Љубомир Лековић - Горски
• Владимир Матсанов – Лефтер
• Рамадан Махмут – Оквир
• Кемал Мусли – Хуријет
• Негре Новаковски
• Срећко Петровски
• Боро Петрушевски – Обућар
• Мустафа Рашит - Чупчик
• Периша Савелић – Самсон
• Ђорђи Саздовски – Гого
• Кемал Сејфула – Орак
• Александар Спасовски – Губитник
• Коце Стојановски - Металец
• Трајко Стојков
• Драган Томић
• Александар Урдаревски – Станко
• Благоја Урдаревски
• Драгиша Урдаревски
• Абдураман Хусеин – Глумац
• Хајри Хусеин
• Иван Циганов – Вања
• Бранислав Шикић

• „Скопје во НОВ 1941: материјали од научниот собир“, Градски одбор на СЗБ од НОБ, Скопје, 1973.
• Александар Спасовски „Партизанското движење во Скопје и Скопско 1941-1945“, Архив на Скопје, Скопје, 1984.
• Крсто Здравковски, „Дамјан Крапчев-Стари“, Архив на Македонија, Скопје, 1974.
• Димитар Солев, „Дрен“, Скопје, 1980.
• Стоилко Ивановски - Планински, „Васил Антевски-Дрен: прилог кон биографијата“, Архив на Скопје, Скопје, 1980.
• Крсто Здравковски, „Александар Урдаревски-Станко: прилог кон библиографијата“, Архив на Скопје, Скопје, 1981.
• Александар Спасовски „Раде Јовчевски-Корчагин (прилог кон библиографијата)“, Скопје, 1983.
• Стојан Илиќ-Каталенец, „Боте Боцевски: прилог кон биографијата“, Архив на Скопје, Скопје, 1988.
• Митре Инадески, „Благоја Деспотовски-Шовељ: прилог кон биографијата“, Архив на Скопје, Скопје 1990.
• Стоилко Иваноски-Планински, „Невена Георгиева Дуња“, Скопје, 1998.