Систем свемирског лансирања (Space Launch System)
Уметничко виђење полетања СЛС Блок 1 ракете са капсулом Орион.
|
| Основне информације
|
| Функција
|
ракета-носач супер тешке категорије
|
| Земља порекла
|
![]() САД
|
| Цена по лансирању
|
500 милиона до 5 милијарди
америчких долара ( процена) — 2012. |
| Степени
|
2
|
| Димензије
|
| Висина
|
преко 100
|
| Пречник
|
8,4
|
| Носивост
|
| Капацитет у НЗО
|
70–130.000
|
| Историја лансирања
|
| Статус
|
у развоју
|
| Локације
|
ЛК-39Б СЦ Кенеди
|
| Први лет
|
планиран за 2018. г.
|
| Значајна лансирања
|
Орион
|
| Додаци — Блок 1
|
| Број додатака
|
2 петостепена ракетна
мотора на чврсто гориво
|
| Мотори
|
1 (чврсто гориво)
|
| Потисак
|
16.000
|
| • укупан потисак
|
32.000
|
| Специфични импулс
|
269 s
|
| Време сагоревања
|
124
|
| Гориво
|
чврсто гориво
|
| Први степен — Језгро (Блок 1, 1Б, 2)
|
| Мотори
|
|
| Потисак
|
7.440
|
| Специфични импулс
|
363 s (ниво мора)
452 s (вакуум)
|
| Време сагоревања
|
|
| Гориво
|
Течни кисеоник/водоник
|
| Други степен — Блок 1
|
| Мотори
|
|
| Потисак
|
110,1
|
| Специфични импулс
|
462 s
|
| Време сагоревања
|
1.125
|
| Гориво
|
Течни кисеоник/водоник
|
| Други степен — Блок 1Б, Блок 2
|
| Мотори
|
|
| Потисак
|
440
|
| Време сагоревања
|
>1.000
|
| Гориво
|
Течни кисеоник/водоник
|
Систем свемирског лансирања или СЛС (енгл. Space Launch System), је супер-тешка ракета носач која је предвиђена од стране Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА). Ова ракета ће заменити „пензионисани“ Спејс шатл, и превозиће астронауте и терет до и ван ниске Земљине орбите.
Пројектовање и развој
НАСА је у свом прелиминарном дизајну објавила да би Систем свемирског лансирања требало да буде „шатл-изведено“ возило. То значи да ће делови који су се користили у производњи Спејс шатла бити коришћени за производњу ове ракете. То укључује спољашњи резервоар, чврсте ракетне бустере и ракетне моторе типа РС-25. Систем свемирског лансирања ће у почетку моћи да носи између 70 и 100 тона у ниску Земљину орбиту, а касније уз додатак нивоа за напуштање Земљине орбите, ракета ће моћи понети и више од 130 тона. Астронаути ће се превозити унутар „Вишенаменског возила са посадом“ (енгл. Multi-Purpose Crew Vehicle).[1][2]
Међутим, 14. септембра 2011 НАСА објављује коначни дизајн ове ракете. Директор Чарлс Болден је званично рекао да ће ова ракета одвести астронауте где људска нога никад није крочила, и поставити камен темељац за будуће напоре америчког истраживања свемира. За почетне летове СЛС ће користити језгро пречника 8,4 метара са три РС-25Д/Е мотора, горњи ниво пречника 8,4 метара са J-2X мотором и два 5-сегментна чврста ракетна бустера. Касније верзије ће користити пет РС-25Д/Е мотора, а ракетни бустери ће такоће бити појачани. Почетна верзија ће на изглед бити веома слична ракети Сатурн ИНТ-20, док ће крајња верзија бити слична прослављеној ракети, Сатурн V.
Трошкови програма и критике
Током заједничке презентације НАСА-е и Сената утврђено је да ће трошкови за развој ове ракете износити око 18 милијарди долара кроз 2017-ту годину и то: 10 милијарди долара за СЛС,6 милијарди долара за Вишенаменско возило са посадом и 2 милијарде долара за изградњу лансирне рампе.
Разни критичари су оценили како би новац за изградњу ове ракете било боље уложити у изградњу орбиталних складишта горива и надоградити већ постојеће ракете Делта IV и Фалкон Хеви
Види још
Референце
Спољашње везе
