PROFILPELAJAR.COM

Сироче је особа, углавном дете, којој су један или оба родитеља умрли, непознати или су је напустили.^[1]^[2]^[3]^[4]

У уобичајеној употреби, само дете које је због смрти изгубило оба родитеља назива се сироче. Када се говори о животињама, обично је релевантно само стање мајке (тј. ако је женски родитељ угинуо, потомство је сирочад, без обзира на стање оца).^[5]

Дефиниције

Различите групе користе различите дефиниције да идентификују сирочад. Једна правна дефиниција која се користи у Сједињеним Државама је малолетник лишен старатеља услед „смрти или нестанка, напуштања од стране оба родитеља, сепарације или губитка од оба родитеља“.^[6]

У свакодневној употреби, сироче нема преживелог родитеља који би бринуо о њему. Међутим, Дечји фонд Уједињених нација (UNICEF), Заједнички програм Уједињених нација за ХИВ и СИДУ (UNAIDS) и друге групе означавају свако дете које је изгубило једног родитеља као сироче. У овом приступу, сироче по мајци је дете чија је мајка умрла, сироче по оцу је дете чији је отац умро, а двоструко сироче је дете/тинејџер/беба које је изгубило оба родитеља.^[7] Ово је у супротности са старијом употребом полу-сироче за описивање деце која су изгубила само једног родитеља.^[8]

Статистика

Број сирочади у свету је далеко већи у неразвијеним државама и државама у ратном стању него у развијеним земљама.

Континент	Број сирочади (у хиљадама)	Проценат од укупног броја деце
Африка	34.294	11,9%
Азија	65.504	6,5%
Латинска Америка и Кариби	8.166	7,4%
Укупно	107.964	7,6%

Земља	Сирочад као % све деце	сирочад са АИДС-ом као % сирочади	Укупно сирочади	Укупно сирочади (са АИДС-ом)	По мајци (укупно)	По мајци (са АИДС-ом)	По оцу (укупно)	По оцу (са АИДС-ом)	Двострука сирочад (укупно)	Двострука сирочад (са АИДС-ом)
Боцвана (1990)	5,9	3,0	34.000	1.000	14.000	< 100	23.000	1.000	2.000	< 100
Боцвана (1995)	8,3	33,7	55.000	18.000	19.000	7.000	37.000	13.000	5.000	3.000
Боцвана (2001)	15,1	70,5	98.000	69.000	69.000	58.000	91.000	69.000	62.000	61.000
Лесото (1990)	10,6	2,9	73.000	< 100	31.000	< 100	49.000	< 100	8.000	< 100
Лесото (1995)	10,3	5,5	77.000	4.000	31.000	1.000	52.000	4.000	7.000	1.000
Лесото (2001)	17,0	53,5	137.000	73.000	66.000	38.000	108.000	63.000	37.000	32.000
Малави (1990)	11,8	5,7	524.000	30.000	233.000	11.000	346.000	23.000	55.000	6.000
Малави (1995)	14,2	24,6	664.000	163.000	305.000	78.000	442.000	115.000	83.000	41.000
Малави (2001)	17,5	49,9	937.000	468.000	506.000	282.000	624.000	315.000	194.000	159.000
Уганда (1990)	12,2	17,4	1.015.000	177.000	437.000	72.000	700.000	138.000	122.000	44.000
Уганда (1995)	14,9	42,4	1.456.000	617.000	720.000	341.000	1.019.000	450.000	282.000	211.000
Уганда (2001)	14,6	51,1	1.731.000	884.000	902.000	517.000	1.144.000	581.000	315.000	257.000

^[9]

2001 цифре из 2002 UNICEF/UNAIDS извештаја^[10]
Кина: Истраживање које је спровело Министарство цивилних послова 2005. године показало је да Кина има око 573.000 сирочади млађе од 18 година.^[11]
Русија: Према руским извештајима из 2002. цитираним у Њујорк тајмсу, 650.000 деце је смештено у сиротишта. Пуштају их из сиротишта са 16 година, а 40% постају бескућници, док 30% постају криминалци или почине самоубиство.^[12]
Латинска Америка: Улична деца су веома присутна у Латинској Америци; неки процењују да у Латинској Америци има чак 40 милиона деце на улици.^[13] Иако нису сва деца са улице сирочад, сва улична деца раде и многа немају значајну подршку породице.^[14]
Сједињене Државе: Око 2 милиона деце у Сједињеним Државама (или око 2,7 одсто деце) има преминулу мајку или оца. Око 100.000 деце је изгубило оба родитеља.^[15]

Историја

Ратови, епидемије (као што је СИДА), пандемије и сиромаштво^[16] довели су до тога да многа деца постану сирочад. Други светски рат (1939-1945), са својим огромним бројем мртвих и огромним кретањима становништва, оставио је велики број сирочади у многим земљама — са проценама за Европу у распону од 1.000.000 до 13.000.000. Јудт (2006) процењује да је у Чехословачкој било 9.000 деце без родитеља, 60.000 у Холандији, 300.000 у Пољској и 200.000 у Југославији, плус много више у Совјетском Савезу, Немачкој, Италији, Кини и другде.^[17]

У литератури

Миме нуди храну младом Зигфриду, сирочету које одгаја; Илустрација Артура Ракама за *Зигфрида* Рихарда Вагнера

Ликови сирочади су изузетно чести као књижевни протагонисти, посебно у књижевности за децу и фантастици.^[18] Недостатак родитеља оставља ликове да воде интересантније и авантуристичније животе, ослобађајући их породичних обавеза и контроле, и лишавајући их прозаичнијих живота. То ствара ликове који су самозатајни и интроспективни и који теже наклоности. Сирочад може метафорички тражити саморазумевање кроз покушај да сазнају своје корене. Родитељи такође могу бити савезници и извори помоћи деци, а уклањање родитеља отежава потешкоће лика. Родитељи, штавише, могу бити ирелевантни за тему коју писац покушава да развије, а остављање лика без родитеља ослобађа писца од потребе да осликава тако ирелевантан однос; ако је један однос родитељ-дете важан, уклањањем другог родитеља спречава се компликовање неопходног односа. Све ове карактеристике чине сирочад привлачним ликовима за ауторе.

Сирочад су уобичајена у бајкама, као што је већина варијанти Пепељуге.

Бројни познати аутори су написали књиге о сирочади. Примери из класичне књижевности укључују Џејн Ејр Шарлоте Бронте, Оливера Твиста Чарлса Дикенса, Тома Сојера и Хаклбери Фина Марка Твена, Ен од Зелених забата Л. М. Монтгомерија, Џуда Опскурног Томаса Хардија и Господара прстенова Џ. Р. Р. Толкина. Међу новијим ауторима, А. Џ. Кронин, Лемони Сникет, А. Ф. Кониглио, Роалд Дал и Џ. К. Роулинг, као и неки мање познати аутори познате сирочади попут Литле Орфан Ени, користили су сирочад као главне ликове. Једна прича која се понавља била је однос који сироче може имати са одраслом особом изван њихове уже породице, као што се види у драми Орфани Лајла Кеслера.

Сирочад су посебно чести као ликови у стриповима. Скоро сви најпопуларнији хероји су сирочад: Супермен, Бетмен, Спајдермен, Робин, Флеш, Капетан Марвел, Капетан Америка и Зелени Стрелац су сви остали сирочад. Сирочад су такође веома честа међу зликовцима: Бејн, Катвуман и Магнето су примери. Лек Лутор, Дедпул и Карниџ такође могу бити укључени на ову листу, иако су они убили једног или оба своја родитеља. Споредни ликови са којима су се спријатељили јунаци такође су често сирочад, укључујући Њубој Лиџен и Рика Џонса.

Референце

^ ὀρφανός, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek–English Lexicon, on Perseus
^ „Definition of ORPHAN”. www.merriam-webster.com (на језику: енглески).
^ „Hrvatski jezični portal”. Приступљено 26. 8. 2019.
^ The Shorter Oxford English Dictionary, 3rd edition "One deprived by death of father or mother, or (usu.) of both; a fatherless or motherless child."
^ „Orphan”. Dictionary.com.
^ „USCIS definition for immigration purposes”. Архивирано из оригинала 30. 07. 2019. г. Приступљено 08. 11. 2021.
^ UNAIDS Global Report 2008
^ See, for example, this 19th-century news story about The Society for the Relief of Half-Orphan and Destitute Children, or this one about the Protestant Half-Orphan Asylum.
^ USAID/UNICEF/UNAIDS (2002) "Children on the brink 2002: a joint report on orphan estimates and program strategies", Washington: USAID/UNICEF/UNAIDS.
^ TvT Associates/The Synergy Project (јул 2002). „Children on the Brink 2002: A Joint Report on Orphan Estimates and Program Strategies” (PDF). UNAIDS and UNICEF. Архивирано из оригинала (PDF) 23. 12. 2003. г.
^ China to insure orphans as preventative health measure
^ "A Summer of Hope for Russian Orphans". The New York Times. July 21, 2002.
^ Tacon, P. (1982). „Carlinhos: the hard gloss of city polish”. UNICEF news.
^ Scanlon, TJ (1998). „Street children in Latin America”. BMJ. 316 (7144): 1596—1600. PMC 1113205 . PMID 9596604. doi:10.1136/bmj.316.7144.1596.
^ „Parental Mortality and Outcomes among Minor and Adult Children”. papers.ssrn.com. SSRN 3471209 .
^ Roman, Nicoleta (2017). „Introduction”. Ур.: Roman, Nicoleta. Orphans and Abandoned Children in European History: Sixteenth to Twentieth Centuries. Routledge Studies in Modern European History. Abingdon: Routledge. ISBN 9781351628839. Приступљено 25. 11. 2020. „The industrial revolution touched both villages and cities, with migration from one to the other going hand-in-hand with urban overpopulation and severe poverty. Urban population growth also led to an increase in abandonment, the poor swinging between finding work, begging or claiming social assistance from the State as a means of integrating themselves and their family, including their children, into society.”
^ For a high estimate see I.C.B. Dear and M.R.D. Foot, eds. The Oxford companion to World War II. 1995. стр. 208. ; for lower, see Tony Judt, Postwar: a history of Europe since 1945. 2006. стр. 21. .
^ Philip Martin (2002). The Writer's Guide to Fantasy Literature: From Dragon's Lair to Hero's Quest. Writer Books. стр. 16. ISBN 0-87116-195-8.

Литература

Bullen, John. "Orphans, Idiots, Lunatics, and More Idiots: Recent Approaches to the History of Child Welfare in Canada," Histoire Sociale: Social History, May 1985, Vol. 18 Issue 35, стр. 133—145
Harrington, Joel F. "The Unwanted Child: The Fate of Foundlings, Orphans and Juvenile Criminals in Early Modern Germany (2009)
Keating, Janie (2009). A Child for Keeps: The History of Adoption in England, 1918-45.
Miller, Timothy S. The Orphans of Byzantium: Child Welfare in the Christian Empire (2009)
Safley, Thomas Max (2006). Children of the Laboring Poor: Expectation and Experience Among the Orphans of Early Modem Augsburg.
Sen, Satadru. "The orphaned colony: Orphanage, child and authority in British India," Indian Economic and Social History Review, Oct-Dec 2007, Vol. 44 Issue 4, стр. 463—488
Terpstra, Nicholas (2005). Abandoned Children of the Italian Renaissance: Orphan Care in Florence and Bologna.
Berebitsky, Julie (2000). Like Our Very Own: Adoption and the Changing Culture of Motherhood, 1851-1950.
Carp, E. Wayne,, ур. (2003). Adoption in America: Historical Perspectives.
Hacsi, Timothy A (1997). A Second Home: Orphan Asylums and Poor Families in America.
Herman, Ellen (2008). "Kinship by Design: A History of Adoption in the Modern United States. ISBN 978-0-226-32760-0.
Kleinberg, S. J (2006). Widows And Orphans First: The Family Economy And Social Welfare Policy, 1880-1939.
Miller, Julie (2007). Abandoned: Foundlings in Nineteenth-Century New York City.
Nelson, Charles; et al. (2007). „Cognitive Recovery In Socially Deprived Young Children: The Bucharest Early Intervention Project”. Science. 318 (5858): 1937—1940. Bibcode:2007Sci...318.1937N. PMID 18096809. S2CID 1460630. doi:10.1126/science.1143921.
Johnson, Dana; Dole (1999). „International Adoptions: Implications for Early Interventions”. Infants and Young Children. 11 (4): 34. doi:10.1097/00001163-199904000-00008.
Corinna Csáky (2009). Keeping Children Out of Harmful Institutions (PDF) (Извештај). Save the Children. Архивирано из оригинала (PDF) 29. 12. 2016. г. Приступљено 1. 1. 2019.
Groza, Victor K.; Bunkers, Kelley Mccreery; Gamer, Gary N. (2011). „Vii. Ideal Components and Current Characteristics of Alternative Care Options for Children Outside of Parental Care in Low-Resource Countries”. Monographs of the Society for Research in Child Development (на језику: енглески). 76 (4): 163—189. JSTOR 41408761. doi:10.1111/j.1540-5834.2011.00632.x.
Gabel, Shirley Gatenio; Kamerman, Sheila B. (2012). Assessing child well-being in developing countries. Global Child Poverty and Well-Being (на језику: енглески). стр. 245—260. ISBN 9781447301141. doi:10.2307/j.ctt9qgppd.15.
Oliver, Christine and Peter Aggleton (2000). Coram's Children: Growing Up in the Care of the Foundling Hospital: 1900-1955. Coram Family. ISBN 978-0-9536613-1-2.
Segedin, Andy (17. 5. 2016). „Hamilton Boosts Orphanage's Story, History”. The NonProfit Times. Архивирано из оригинала 2016-11-27. г.
America Past and Present Online-Charles Loring Brace, The Life of The Street Rats. 1872. Архивирано из оригинала 27. 5. 2006. г.