Чиопа има јако кратке ноге којима се једино може кретати по вертикалној подлози. Име рода Apus је латинско име за чиопу, мада је у античко време сматрана врстом ласте без ногу (од стгрч.α, а, "без" и стгрч.πούς, поус, "стопало") и pallidus на латинском значи "светлије боје".[2] Никада својевољно не седи на хоризонталној површини, а већину живота проводи у ваздуху, хранећи се инсектима које хвата својим кљуном. Воду пије у лету.
Таксономија
Сива чиопа је први пут описана од стране енглеској природописца Џорџа Ернеста Шелија 1870. године.
Опис
Ово је 16–17 центиметара дугачка птица и јако слична црној чиопи и идентификација и разликовање од црне чиопе је јако изазовно. Као и остале чиопе, ова врста има рачваст и усечен реп и дугачка српаста крила која подсећају на бумеранг.
Ово је тамнија птица која има бело грло које је уочљиво и са велике даљине. Тело сиве чиопе је крупније и више браон од тела црне чиопе, са светлијим летним перима и перима тела која имају беле оквире па подсећају на крљушт. Оглашава се пиштавим звуком, сличним осталим члановима породице, мада је оглашавање по структури јако просто и без слогова.
Ретко се среће северно од њених подручја гнежђења, мада је вероватно недовољно евидентирана због проблема са идентификацијом. Због близине јужног ареала распострањења, сива чиопа стиже раније и одлази касније од црне чиопе, тако да пажљиво треба посматрати ове птице, нарочито оне ране или касне чиопе северно од уобичајеног ареала распрострањења.
^Птице Србије: Процена величина популација и трендова гнездарица 2008-2013 (1 изд.). Нови Сад: Друштво за заштиту и проучавање птица Србије. 2015. стр. 33. ISBN978-86-80728-00-1.