Сива сеница је дугачка од 11 до 13 центиметара, а тешка од 8.5 до 15 грама.[3] Има црн горњи део главе (капу), врат, мали део испод кљуна, као и сам кљун и бели "шал",, тј, оковратну пругу. Горњи део тела (леђа, крила и реп) је сивкасто-смеђе боје, док је доњи део тела (стомак и доњи део крила) беличасте боје. Јувенилне јединке су налик адултима са блажом црном бојом на глави и испод кљуна, сивљим горњим деловима тела и светлијим доњим деловима тела.[4]
Сива сеница се храни углавном малим бескичмењацима, воћем и семењембиљака. Гнезди се од краја марта до јуна. Моногамна је врста. Гнездо гради од маховина, биљног материјала, животињске длаке и перја птица. Гнездо прави у рупи у дрвету или у корењу дрвећа које вири из земље. Понекад гнездо прави и у рупама у зиду или земљи, али ређе. Женка у гнездо полаже од 5 до 10 јаја. Углавном је станарица, с тим што се јувенилне јединке након што их родитељи одгоје селе на друго место за живот. Гнездећа популација у Европи је процењена на од 2 910 000 до 5 740 000 парова, са
опадајућим популационим трендом.[5][6][7]
Угроженост
Главни угрожавајући фактор за сиву сеницу је губитак и фрагментација станишта услед урбанизације, интензификације пољопривреде и неправилним управљањем шумама, а још неки угрожавајући фактори су и интерспецијска компетиција, појачан притисак предатора, ниска стопа колонизације нових станишта, итд.[5][7]
Сива сеница у Србији
У Србији се гнезди од 50 000 до 75 000 парова сиве сенице, са стабилним популационим трендом.[6]
,_Marsh_Tit_-_geograph.org.uk_-_1588483.jpg)
,_Parc_de_Woluw%C3%A9,_Bruxelles_(23803602460).jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
.jpg)
