Сељак : лист за поље, кућу и башту је часопис везан за пољопривредне теме. Период излажења овог часописа је од 1862. године до 1881. године. Издаје и уређује га Ђорђе Радић, први доктор пољопривредних наука у Србији.
О часопису
Први број часописа Сељак изашао је 15. јануара1862. године у Новом Саду.[1] Издаје га и уређује Ђорђе Радић, један од најзначајнијих пољопривредних стручњака које је Србија имала у XIX и на почетку XX века. Часопис није излазио од 1870. до 1871. године , а разлог је одлазак уредника Ђорђа Радића у Београд на нову дужност. Лист је поново покренуо Пера Болгарић 1872. године у Панчеву.[2] У часопису су биле лако писане поуке и практична упутства. Био је и богато илустрован, тако да је Сељак био изузетно популаран у народу. Често је мењао поднаслове и штампарије.[3]
Промена поднаслова
Од 1963. Недељни лист за кућу, поље и башту са илустрацијама
Од 1865. Недељни лист за поље, кућу, башту, уметност и обртност
Од 1/2/1867 Илустровани недељни лист за целокупну екомомију, уметност и обртност
Од бр. 1/1880 Илустровани лист за целокупну пољску привреду и кућевне потребе
Периодичност излажења
На почетку је излазио сваког четвртка, а касније сваког другог четвртка, да би пред крај излажења периодичност била једном месечно.[2]
Од броја 1/1863. до броја 47/1863. године сваког четвртка
Од броја 48/1863. сваког другог четвртка
Од броја 1/1865. сваког понедељка
Од броја 1/1880. 10. и 25 у месецу
Од броја 1/1881. једном месечно
Теме
Теме часописа су биле везане за пољопривреду, практичне савете у вези гајења, лечења биљака и животиња, различитих рецепата како за кување, тако и за лечење.[3]
Плуг са три раоника, Сељак, 1863, број 7. и 8.
Машина за сејање кукуруза, Сељак, 1864, број 1.
Рубрике
Нашим домаћицама
Лекар
Ситнице
Писмоноша
Трговина
Уредници
Од почетка излажења до 1869. године уредник је био Ђорђе Радић. Две године није излазио часопис (1870. и 1871) и поново га је покренуо Пера Болгарић 1872. године у Панчеву.
Штампарија
Током излажења често су се мењале штампарије.[2][3]
Из Сељака
„
Најбоље кувано месо. Пристави га у врелу кључалу воду, и кад је неколико минута у њој врило, додаји по мало ладне воде и кувај неколико сати; овако ће остати сва снага у месу, ал‘ чорба неће ваљати низашта.[4]
”
„
Свилена буба
Време се приближује за оне, који ће бубе ранити, пак ћемо зато сад почети и о њима све главне послове описивати, које су при рањењу ови буба нуждни. Прво је нуждно имати дудару, из које ће се нуждна рана за бубе набављати, и с‘ овом ћемо дакле почети.