|
Секонди Такоради
Секонди Такоради је град у Гани, настао спајањем градова Секонди и Такоради. Налази се у Западној регији, њен је главни и највећи град, а представља и индустријски и регионални центар. Према попису из 2012. године, у граду је живело 445,205 становника.[1] Главне индустрије у граду су дрвна грађа, бродоградња и експлатисање сирове нафте. Највећи број становника града бави се риболовом.[2] Секонди Такоради се налази на главним железничким линијама, између градова Акра и Кумаси.
Историја
Секонди, старији и већи град, био је седиште холандског Форт Оранџа 1642. и енглеског Форд Секондија, 1682. године. Железница је уведена 1903. године кроз град, у њему се развило дубокоморско рибарство, а морска лука направљена је 1928. године и била је прва у Гани.[2][3]
Током Другог светско рата Краљевско ратно ваздухопловство Такоради било је важно подручје за британске авионе који су ишли ка Египту.[4] Супермарин спитфајери били су испоручени у сандуцима из Велике Британије у Такоради, где су састављени, а потом летели преко Нигерије и Судана ка Либији, за време рата. Ескадрони Јужноафричког ратног ваздухопловства такође су били смештени у Такорадију за време Другог светског рата и летели преко Атлантског океана. Један број срушених летелица закопан је на гробљу авиона у околини Такорадија.[5]
Градови Секонди и Такоради спојени су 20. новембра 1946. године, а град је тада постао седиште римокатоличке епархије секонди—такоради.
Град још зову и Нафтни град Гане (незванично), због масивног откривања нафте у Западном региону Гане, због чега је привукао велики број људи широм света.[6] Од 248.680 становника на подручју централног дела града, само 92.000 њих рођено је у овом региону. Око 60.000 становника стигло је из Централне регије Гане, 20.000 из Ашанти региона, а остали из Акре.[7]
Демографија
Становништво Секонди Такоради града је претежно хришћанско. Харизматичном покрету припада 35% грађана, 26% њих су протестанти, а 14% католици, док су преосталих 12% други хришћани. Муслимани чине 9% становништва града, 3,5% становника изјаснило се као нерелигиозно, док 0,2% становништва града практикује традиционалне афричке религије.[8]
Раст броја становника у Секонди био је почетком 20. века. Године 1901. према попису у граду је било 616 жена и 3499 мушкараца, а 1911. године у граду је живело 9122 становника.[9]
Економија
Такоради је лучки град и има дрвну, енергетску и технолошку индустрију. Током година је привукао велики број инвеститора, укључујући и рударе, јер је град близак рударским градовима у Западном региону Гане.[3]
Туризам
Секонди Такоради има велики број плажа, што највише привлачи туристе, заједно са великим бројем ресторана који служе традиционална јела ганска и афричке кухиње.[2] Град има неколико одмаралишта, а једном годишње одржава се улични карневал, који привуче велики број туриста.[10] У непосредној близини града налази се село Нзулезо које је велика туристичка атракција у Западној регији Гане.[11]
Клима
| Клима Секонди Такоради
|
| Показатељ \ Месец
|
.Јан.
|
.Феб.
|
.Мар.
|
.Апр.
|
.Мај.
|
.Јун.
|
.Јул.
|
.Авг.
|
.Сеп.
|
.Окт.
|
.Нов.
|
.Дец.
|
.Год.
|
| Апсолутни максимум, °C (°F)
|
35,0
(95)
|
35,5
(95,9)
|
35,0
(95)
|
34,6
(94,3)
|
34,6
(94,3)
|
32,3
(90,1)
|
31,8
(89,2)
|
30,4
(86,7)
|
31,2
(88,2)
|
32,0
(89,6)
|
34,5
(94,1)
|
34,2
(93,6)
|
35,5
(95,9)
|
| Максимум, °C (°F)
|
30,4
(86,7)
|
31,0
(87,8)
|
31,3
(88,3)
|
31,1
(88)
|
30,2
(86,4)
|
28,4
(83,1)
|
27,3
(81,1)
|
26,8
(80,2)
|
27,6
(81,7)
|
28,8
(83,8)
|
30,0
(86)
|
30,3
(86,5)
|
29,4
(84,9)
|
| Просек, °C (°F)
|
26,2
(79,2)
|
26,9
(80,4)
|
27,2
(81)
|
27,2
(81)
|
26,7
(80,1)
|
25,6
(78,1)
|
24,8
(76,6)
|
24,1
(75,4)
|
24,6
(76,3)
|
25,5
(77,9)
|
26,2
(79,2)
|
26,2
(79,2)
|
26,0
(78,8)
|
| Минимум, °C (°F)
|
21,8
(71,2)
|
22,6
(72,7)
|
23,1
(73,6)
|
23,2
(73,8)
|
23,1
(73,6)
|
22,8
(73)
|
21,8
(71,2)
|
21,1
(70)
|
21,7
(71,1)
|
22,1
(71,8)
|
22,2
(72)
|
22,1
(71,8)
|
22,3
(72,1)
|
| Апсолутни минимум, °C (°F)
|
16,1
(61)
|
18,3
(64,9)
|
20,6
(69,1)
|
20,6
(69,1)
|
20,0
(68)
|
19,4
(66,9)
|
17,2
(63)
|
16,1
(61)
|
17,8
(64)
|
18,9
(66)
|
18,9
(66)
|
16,1
(61)
|
16,1
(61)
|
| Количина падавина, mm (in)
|
31
(1,22)
|
35
(1,38)
|
79
(3,11)
|
115
(4,53)
|
250
(9,84)
|
346
(13,62)
|
120
(4,72)
|
43
(1,69)
|
57
(2,24)
|
138
(5,43)
|
77
(3,03)
|
31
(1,22)
|
1,322
(52,05)
|
| Дани са падавинама (≥ 0.3 mm)
|
3
|
4
|
7
|
10
|
17
|
19
|
13
|
11
|
13
|
14
|
10
|
5
|
126
|
| Релативна влажност, %
|
86
|
85
|
83
|
84
|
84
|
86
|
87
|
87
|
87
|
87
|
86
|
85
|
86
|
| Сунчани сати — месечни просек
|
207,7
|
209,1
|
229,4
|
216,0
|
192,2
|
132,0
|
148,8
|
133,3
|
126,0
|
195,3
|
243,0
|
229,4
|
2.262,2
|
| Сунчани сати — дневни просек
|
6,7
|
7,4
|
7,4
|
7,2
|
6,2
|
4,4
|
4,8
|
4,3
|
4,2
|
6,3
|
8,1
|
7,4
|
6,2
|
| Извор: Deutscher Wetterdienst[12]
|
Образовање
У граду се налази неколико средњих школа, колеџа и специјалних школа. Међу већим институцијама су Такоради политехнички институт, Колеџ за обуку медицинских сестара и асоцијација за новорођенчад (данас Колеџ Едукације).[13]
Неке од средњих школа у Секонди Такорадију су[13]:
- Средња школа Свети Никола
- Висока техничка школа
- Средња школа Такоради
- Висока техничка школа Бомпех
- Колеџ Секонди
- Висока женска школа Ахатмаман
- Средња школа Фиџаји
- Средња школа Адиембра
- Средња женска школе
У Такоради институту налази се хемијска лабораторија, која је модерно опремљена од стране Масачусетског технолошког института.[13] Такоради има и добро опремљен центар за техничку обуку што је донација од Владе Немачке, а похађа га 1400 студената. У граду се налазе политехничке и друге средње школе као што су Ганска средња школа, Света Марија, Бомпекс, Такоради и друге. Такође, постоји велики број ценатара за обуку рада на рачунару, како би се подстакло упознавање са компјутером и стицање компјутерских вештина.
Библиотека Западног региона Гане основана је у Секондију 1995. године.[14]
Градови побратими
Галерија
-
Поглед из авиона на град
-
Поглед са плаже
-
Предео уз обалу
Референце
- ^ а б „World Gazetteer online”. World-gazetteer.com. Приступљено 8. 2. 2014.
- ^ а б в „Private Tutor”. Infoplease.com. Архивирано из оригинала 01. 10. 2012. г. Приступљено 8. 2. 2014.
- ^ а б "Takoradi Port", Ghana Ports and Harbour Authority. Архивирано 2007-12-31 на сајту Wayback Machine
- ^ Lawler, Nancy (2002). Soldiers, Airmen, Spies, and Whisperers: The Gold Coast in World War II. Ohio University Press. ISBN 9780821414309. Приступљено 8. 2. 2014 — преко BiblioVault.
- ^ „South Africa War Graves Project”. Southafricawargraves.org. 8. 10. 2011. Приступљено 8. 2. 2014.
- ^ Obeng-Odoom F., 2014, Oiling the Urban Economy: Land, Labour, Capital, and the State in Sekondi-Takoradi, Ghana, Routledge, London.
- ^ „Stats Ghana report on Sekondi-Takoradi population” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2018. г. Приступљено 25. 09. 2018.
- ^ „Ghana Statistical Service report on Sekondi-Takoradi” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 12. 07. 2018. г. Приступљено 25. 09. 2018.
- ^ David Anderson, Richard Rathbone. Africa's Urban Past. — James Currey Publishers, — С. 224. — 310 с. Anderson, David; Rathbone, Richard (2000). Africa's Urban Past. James Currey Publishers. стр. 224. ISBN 978-0-85255-761-7.
- ^ „Sekondi-Takoradi Masqueraders Street Carnival”. CNN iReport. Архивирано из оригинала 15. 09. 2016. г. Приступљено 2. 9. 2016.
- ^ Darko, Kwaku. „30 magical pictures of Nzulezu that will make you want to visit”. OMGVoice. Архивирано из оригинала 19. 04. 2018. г. Приступљено 19. 4. 2018.
- ^
„Klimatafel von Takoradi (Sekondi-Takoradi) / Ghana” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (на језику: German). Deutscher Wetterdienst. Приступљено 18. 10. 2016.
- ^ а б в [1] Архивирано 2012-03-25 на сајту Wayback Machine
- ^ World Guide to Libraries (25th изд.). De Gruyter Saur. 2011. ISBN 9783110230710.
Литература
- World Guide to Libraries (25th изд.). De Gruyter Saur. 2011. ISBN 9783110230710.
- Oliver Davies, Excavations at Sekondi, Ghana in 1954 and 1956, 1963?, 140 p.
- O. George Hughes (dir.), Ghana's third city, Sekondi-Takoradi, Public Relations Directorate of the Sekondi-Takoradi City Council, 1977?, 35 p.
- Richard Jeffries. Class, power, and ideology in Ghana : the railwaymen of Sekondi, Cambridge University Press. Cambridge, New York, 1978, 244 p. Jeffries, Richard (2. 11. 1978). Class, Power and Ideology in Ghana: The Railwaymen of Sekondi. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-21806-1.
Спољашње везе
|
|---|
| Међународне | |
|---|
| Државне | |
|---|
| Географске | |
|---|
| Остале | |
|---|
|
|
.jpg)
.jpg)
