Северночешки регион

Северночешки регион
Severočeský kraj
Положај
Држава Чешка
Чешке земљечешка (Бохемија)
Админ. центарУсти на Лаби
Површина7.803 km2
Становништво1 189 263 (2019)[1].
 — број ст.822.133
 — густина ст.105,36 ст./km2

Северночешки регион или Северночешки крај (чеш. Severočeský kraj) као једна територијалних јединица Чешке Републике основан је 11. априла 1960. године Законом о територијалној подели државе.[2] Име регије изведено је из његовог положаја у северној Чешкој . Седиште регије је првобитно био Усти на Лаби.

Северночешки регион је престао да постоји 1. јануара 2021. ступањем на снагу новог Закона о територијалној административној подели државе, по којој је Чешка почев од 2000. године подељена на 14 самоуправних јединица, односно на главни град Праг (чеш. hlavní město Praha) и 13 крајева (чеш. kraje, једн. kraj). Крајеви се даље деле на округе, којих је укупно 76.[3]

Положај

Северночешка регија се граничила са Западночешком регијом на западу, Централном бохемском регијом на југу, Источночешком регијом на истоку, немачком савезном државом Саксонија на северозападу и пољским Доњошлеским војводством на северу.[4]

Опште информације

Управна подела Чешке Републике на главни град и 13. крајеве из 2000. године, по којој је Северночешки регион подељен на Устечки крај и Либеречки крај

Северночешки регион некада су чинили окрузи Чешка Липа, Дечин, Хомутов, Јаблонец над Нисоу, Либерец, Литомјержице, Лоуни, Мост, Теплице, Усти на Лаби.

Данас је Северночешки регион подељен на две самоуправне регије:

Историјат управне поделе

Подела на крајеве постојала је у чешких земљама још у средњем веку. У новије доба они су успостављени одмах по осамостаљењу Чехословачке 1919. године и ова управна подела државе се задржала до после Другог светског рата.

После пада комунизма и стварања независне Чешке Републике указала се потреба за успостављањем више нових управних јединица. Тада је земља поново подељена на крајеве. Занимљиво је и то да је истоветно и Словачка Република тада подељена на крајеве.

Према старијој подели, из 1960. године (још из времена Чехословачке, која је обухватала и Словачку Републику), на подручју данашње Чешке Републике образовано је 7 административних региона (плус осми, који чини главни град Праг):

7 административних региона    седиште краја
Средњочешки регион Праг
Јужночешки регион Чешке Будјејовице  
Западночешки регион Плзењ
Северночешки регион Усти на Лаби
Источночешки регион Храдец Кралове
Јужноморавски регион Брно
Северноморавски регион Острава

Њихов број и величина су се неколико пута мењали током друге половине 20. и с почетка 21. века.

Развојни пут Северночешког региона

Подела на крајеве постојала је у чешких земљама још у средњем веку, а у оквиру ње постојао је и Северночешки регион.

После Другог светског рата првобитно је Северночешки регион био административна јединица Чешке, која је имала своје изабрано тело - Регионални национални комитет. Када су 1990. године укинути регионални национални комитети њихове надлежности су пренете на државне и окружне власти.

Уставним законом бр. 347/1997. О стварању виших територијалних самоуправних јединица и Закон бр. 129/2000, О регионима, створени су самоуправни региони, на које су надлежности пренете са укинутих окружних канцеларија и са државног нивоа.

Регија Усти на Лабу основана је на територији Северночешке регије, а већи део Либеречке регије и првобитни Северночешки регион постали су само јединица у ноовој територијалној подели.

Поштански бројеви места у Северночешкој регији почињу бројем 4. Бројеви транспортних постројења ЧСАД у Северночешкој регији почињу бројем 4.

Површина
Седиште региона Усти на Лаби
Историјска земља Бохемиа
Географске координате 50° 43′, 14° 4′
Основан 11. априла 1960
Трансформисан 1. јануара 2021.
Основне информације
Површина 7.803 km²
Популација 1,189,263 (2019)
Густина насељености 152,4 становника / км²
Број округа 10

Списак крајева од 2000.

Према новијој подели, из 2000. године Чешка Република је подељена на 13 крајева и један главни град (чеш. hlavní město).

Ред Назив краја Чешки назив Број ст. 2004. год. Површина у км² Густина нас. Главни град
1. Град град Праг Hlavní město Praha 1.170.5711.170.571 2.3602.360 496 496 Праг
2. Средњочешки крај Středočeský kraj 1.144.0711.144.071 11.01511.015 104104 Праг
3. Јужночешки крај Jihočeský kraj 625.712625.712 10.05710.057 6262 Чешке Будјејовице
4. Плзењски крај Plzeňský kraj 549.618549.618 7.5617.561 7373 Плзењ
5. Карловарски крај Karlovarský kraj 304.588304.588 3.3153.315 9292 Карлове Вари
6. Устечки крај Ústecký kraj 822.133822.133 5.3355.335 154154 Усти на Лаби
7. Либеречки крај Liberecký kraj 427.563427.563 3.1633.163 135135 Либерец
8. Краловехрадечки крај Královéhradecký kraj 547.296547.296 4.7584.758 115115 Храдец Кралове
9. Пардубички крај Pardubický kraj 505.285505.285 4.5194.519 112112 Пардубице
10. Крај Височина Kraj Vysočina 517.153517.153 6.9266.926 7575 Јихлава
11. Оломоуцки крај Olomoucký kraj 635.126635.126 5.1595.159 123123 Оломоуц
12. Моравскошлески крај Moravskoslezský kraj 1.257.5541.257.554 5.5355.535 227227 Острава
13. Јужноморавски крај Jihomoravský kraj 1.123.2011.123.201 7.0677.067 159159 Брно
14. Злински крај Zlínský kraj 590.706590.706 3.9643.964 149149 Злин

Извори

  1. ^ Český statistický úřad: Počet obyvatel v obcích - k 1.1.2019. Praha. 30. dubna 2019. ISBN 978-80-250-2914-5.
  2. ^ „51/2020 Sb. Zákon o územně správním členění státu”. Zákony pro lidi (на језику: чешки). Приступљено 5. 4. 2021. 
  3. ^ „36/1960 Sb. Zákon o územním členění státu”. Zákony pro lidi (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-05. 
  4. ^ „Severočeský kraj”. Mapcarta (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-05. 

Спољашње везе