Севаст (грч.σεβαστός, дословно преузвишени) је била византијска титула, која је у доба Комнина уведена као висока дворска титула, али је касније изгубила на свом значају. Она се јавља у Бугарској (од 12. века) и Србији (од краја 13. века), а коришћена је као основа за стварање других титула.
Титула севаста у Византији
Сам термин севаст, јавља се у текстовима на грчком језику, писаним у I и 2. веку и њиме је превођена римска титула август (лат.augustus) односно узвишени.
Реформом византијских титула, коју је спровео цар Алексије Комнин (1081—1118), термин севаст је искоришћен као основа за стварање највишихих титула (севастократор, паниперсеваст и протосеваст), док је као титула био резервисан за припаднике племства, најчешће чланове владарске породице (процењује се да је 90% севаста из тог доба, припадало породици Комнина[1]).
Већ крајем 12. века, титула севаста је изгубила на свом пређашњем значају. Током 13. и 14. века, титула севаста је додељивана командантима страних јединица у византијској војсци, а већ у 14. веку, спадала је међу ниже титуле и налазила се, у хијерархијском смислу, испод титуле друнгарија.
Титула севаста у другим државама
Титула севаста коришћена је и у суседним државама, под утицајем византијске културе. У Бугарској се јавља у 12. веку и означава управника неке мање области, док се средњовековној Србији јавља у доба краља Милутина (1282—1321), а користи се за разне државне достојанственике.
Титуле са основом севаст
Титула севаст је послужила као основа за стварање читавог низа других титула: