Ружни, прљави, зли
Филмски постер
Изворни наслов	Brutti, sporchi e cattivi
Жанр	комедија
Режија	Еторе Скола
Продуцент	Карло Понти Романо Данди
Главне улоге	Нино Манфреди
Музика	Армандо Тровајоли
Година	1976.
Трајање	115 минута
Земља	Италија
Језик	италијански
IMDb веза

Ружни, прљави, зли (итал. „Brutti, sporchi e cattivi“) је италијанска „црна“ комедија (итал. Commedia all'italiana) премијерно приказана 1976. године. Исте године, филм је освојио награду за најбољу режију фр. Prix de la Mise en scène на Канском филмском фестивалу (фр. Le Festival International du Film de Cannes).^[1] Главну улогу тумачи Нино Манфреди.

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Филм је црна комедија о огромној породици која живи у претрпаној страћари у нехигијенском насељу на ободу Рима. Главни јунак, једнооки Ђакинто (Манфреди), је и глава породице. У његовој страћари живе четири генерације његове породице, које се издржавају углавном крађама и проституцијом, али и радећи све друге послове; поштене или непоштене, без разлике.

Ђакинто је за губитак ока од осигурања добио поприличну суму, који одбија да дели са породицом. Новац штедљиво троши на себе и крије га од осталих чланова породице који непрекидно покушавају да му га украду. Ни Ђакинто њима не остаје дужан и непрекидно их злоставља вербално и психички. Када Ђакинто доведе кући своју гротескно гојазну љубавницу и почне да троши новац на њу, његова побеснела жена се удружује са остатком породице у покушају да га отрују и домогну се новца. Ђакинто преживљава и у лудачком бесу подмеће пожар у кући. На његово разочарење, породица преживљава.

Ђакинто потом продаје страћару породици досељеника из Напуља, али његова породица одбија да им је препусти. У тучи која уследи, страћара се руши. Филм се завршава сценом у којој Ђакинто живи у новоподигнутој, још претрпанијој страћари, са женом, љубавницом, читавом својом породицом, као и са придошлицама из Напуља.

• Ружни, прљави, зли на сајту IMDb (језик: енглески)