Ругала се сврака врани

Сврака (лево) има можда чак и већи реп у односу на тело него врана (десно).

„Ругала се сврака врани да јој је дугачак реп” је пословични идиом у српскоме језику који се користи у ситуацији у којој неко оптужује неког другог због мане коју и сам оптужилац има, па је стога пример психолошке пројекције и лицемерја.[1][2] Када би оптужени дискредитовао или одбио исказ за неправедни напад зачетника тврдње због обостране сличности (по принципу „и ти исто”), уместо да призна кривицу за обојицу, ушао би у логичку заблуду звану tu quoque.

У српскоме говорноме подручју постоје слични идиоми за овакав случај:


Ова пословица је била је присутна и у античким списима. Поново је оживљена у доба рачунарских тенхологија и често се користи у интернетском сленгу. Писац фантастике Џорџ Р. Р. Мартин у свом познатом серијалу Песма леда и ватре, по којем је снимљена телевизијска серија Игра престола, често користи ову фразу.[4]

„Да ли то чујем како врана говори гаврану да је црн?”
— Тирион Ланистер одговара евнуху Варису, Судар краљева

Сличне теме у повести

На крају „Бесједе на гори”, Исус Назарећанин изриче параболу о труну и брвну, која је шаље истоветну поруку као пословица „Ругала се сврака врани”
  • У старој Грчкој помињање „змије и крабе” имало је готово исто значење, у ком критичар осуђује код другога особину коју и сам има. Прво помињање ове фразе је забележено у басна песми за забаве (σκόλιον) која датира из касног 6. или раног 5. века пре нове ере.[5] Басна која се преписује Езопу односи се на мајку крабу и њене младунце, у којој мајка каже детету да хода право, те је заузврат замољена да покаже како се то ради.[6]
  • Иста тема различито описана јавља се и у арамејској верзији приче о Ахијакару, која датира из приближно 500. године пре нове ере. „Драча посла нару рекавши: ’Откуд мноштво трња твога ономе ко се дотакне плода твога?’ Дрво нара одговори и рече драчи: „Све си трње за онога који те се дотакне.”[7]
  • У светој књизи Јевреја Талмуду пише: „Не приписуј ближњему својему ману” и „Човек жигоше другог својом маном.”[8]
  • У Новоме завјету позната парабола о труну и брвну из Јеванђеља од Матеја, која се преписује Исусу Назарећанину и његовој „Бесједи на гори”, говори о критикама мање значајног пропуста од стране оних који су чинили и горе пропусте: „А зашто видиш трун у оку брата свога, а брвно у оку своме не осјећаш? Или, како ћеш рећи брату своме: стани да ти извадим трун из ока твога; а ето брвно у оку твоме? Лицемерје, извади најпре брвно из ока свога, па ћеш онда видјети извадити трун из ока брата свога” (Мт. 7, 3—5).

Види још

Извори

  1. ^ Rucker, Derek D.; Pratkanis, Anthony R. (2001). „Projection as an Interpersonal Influence Tactic: The Effects of the Pot Calling the Kettle Black”. Personality and Social Psychology Bulletin. 27 (11): 1494—1507. doi:10.1177/01461672012711010. 
  2. ^ а б Waldman, Katy (2014-12-22). „Is It Kosher to Talk About the "Pot Calling the Kettle Black"?”. Slate. Приступљено 2019-02-03. „This saying, which personifies kitchenware in order to make a point about hypocrisy, means "to criticize someone for a fault you also possess."” 
  3. ^ „Rugala se sova senici kol'ka joj je glava”. Vukajlija.com (на језику: српски). Приступљено 2023-08-08. 
  4. ^ Adrià Guxens. (2012-10-07). „George R.R. Martin: “Trying to please everyone is a horrible mistake”” (на језику: енглески). Adriasnews.com. Архивирано из оригинала 2017-08-02. г. Приступљено 2015-08-08. 
  5. ^ Francisco Rodríguez Adrados (1999). History of the Graeco-Latin fable. I. Leiden NL: Brill. стр. 146. ISBN 9004114548. 
  6. ^ Grimm, Jacob; Grimm, Wilhelm (1909). Folklore and Fable. XVII. New York. стр. 30. ISBN 978-1-61640-137-5. 
  7. ^ „The Words of Ahiqar: Aramaic proverbs and precepts”. Syriac Studies site. Архивирано из оригинала 2012-01-26. г. 
  8. ^ „Blemish”. www.jewishvirtuallibrary.org. Приступљено 2020-09-09.