Године 1939, након окупације Краљевине Албаније од стране фашистичке Краљевине Италије, напустио је стдудије и вратио се у родно место. Ту се повезао са другим патриотски расположеним људима и радио на ширењу патриотске свести и отпору окупацији. Касније је формирао и прву партизанску групу и био њен командант.
У лето 1943. године налазио се на челу Поградецког партизанског батаљона. Погинуо је у борби са Италијанима код Поградеца, 16. јула 1943. године. Заједно са њим погинуло је још десет партизана, а на месту њихове погибије подигнут је монументални споменик.