Своју професионалну каријеру је започео у новосадској Војводини. Својим добрим наступима усталио се у првом тиму „старе даме”, где је одиграо 46 првенствених утакмица за две године. Лета 2016. године прелази у Урал из Јекатеринбурга. У новом клубу није се дуго задржао, те је уследила позајмица у АЕК из Ларнаке. У летњем прелазном року 2018. постао је члан нишког Радничког.[4] За екипу Ненада Лалатовића је у сезони 2018/19. одиграо 42 меча у свим такмичењима. Изабран је у идеалан тим првенства, у избору Заједнице Суперлигаша.[5] Са клубом је освојио друго место у Суперлиги и стигао до полуфинала Купа. Крајем маја 2019. године је потписао трогодишњи уговор са Црвеном звездом.[6] У фебруару 2023. уступљен је Чукаричком до краја такмичарске 2022/23.[7] Средином јуна 2023. потписао је за Легију из Варшаве.[8]
У мају 2017. године, селектор репрезентације Србије до 21. годинеНенад Лалатовић је уврстио Панкова на коначни списак играча за Европско првенство 2017. године у Пољској.[10] Србија је такмичење завршила већ у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат. Панков је прву утакмицу на првенству против Португала преседео на клупи.[11] У другом сусрету против Македоније такође није играо али је добио црвени картон након што је приговорио судији после завршетка утакмице.[12][13] Због тога је добио суспензију па није био у комбинацији за последњи меч против Шпаније.[14]
^Све утакмице одигране су у оквиру квалификација и групне фазе Лиге шампиона.[28]
^Услед пандемије ковида 19, УЕФА је донела одлуку да се током квалификација игра по једна утакмица,[30] сем плеј-оф рунде за Лигу шампиона у којој је утврђен двомеч.[31] Црвена звезда је циклус квалификација за Лигу шампиона започела у првом колу.[32] У трећем колу квалификација поражена је од Омоније након пенал серије,[33] а потом је у плеј-офу за Лигу Европе елиминисала Арарат и пласирала се у групну фазу тог такмичења.[34]
^Све утакмице одигране су у оквиру Лиге конференције.[28]
