Радмила Војводић (Бар, 25. октобар 1961) је позоришна редитељка, драмска списатељица, универзитетска професорка и бивша ректорка Универзитета у Црној Гори.

Дипломирала је позоришну и радио режију на Факултету драмских уметности у Београду.

Написала је и режирала комад Принцеза Ксенија од Црне Горе, којим је 1994. године обновљена продукција Краљевског позоришта Зетски дом.

Дио је ауторског тима праизведбе једине опере из црногорске музичке баштине - Балканска царица, Дионизија де Сарна по либрету Николе I Петровића Његоша (2008).^[1]

Предаје режију на Факултету драмских умјетности на Цетињу.^[1]

Оснивач и уредник часописа за позориште и културу Гест (1999-2014).^[2]

Обављала је функцију ректора Универзитета у Црној Гори као прва жена на тој функцији. Смијењена је након неколико мјесеци сукоба и несугласице. Она је оптужила владу Црне Горе на челу са Душком Марковићeм да се умијешала у аутономију универзитета.^[3]

Чланица је ДАНУ.^[1]

• Тринаестојулска награда
• Награда Град театар^[4]
• Велика награда ЦНП-а, 2000, 2008 и 2010.^[4]
• Специјална награда МЕСС, Сарајево^[4]
• Награда Бијенала црногорског театра, 2010.^[4]
• Награда за оригинално редитељско читање, 2013.^[4]
• Награда Националних фестивала малих театарских форми (Бугарска)^[4]

• Лењин, Стаљин, Троцки, 23.04.1982, Београд, Народно позориште^[5]
• БРЕМЕНСКА СЛОБОДА, 03.02.1985, Београд, Атеље 212
• Гнездо, 09.09.1986, Нови Сад, Српско народно позориште
• Маркиза де Сад, 26.06.1988, Београд, Југословенско драмско позориште
• ПЛЕЈ АЛЕКСАНДАР ПОПОВИЋ, 26.09.1990, Београд, Београдско драмско позориште
• ТАЈНА ВЕЗА, 18.01.1991, Београд, Београдско драмско позориште
• Нега мртваца, 08.02.1992, Нови Сад, Српско народно позориште
• МРАВЉИ МЕТЕЖ, 12.06.1992, Београд, Атеље 212
• ВРЕМЕ ЧУДА, 09.05.1993, Београд, Атеље 212
• Дон Жуан се враћа из рата, 07.10.2000, Подгорица, Црногорско народно позориште
• Балканска царица^[6]
• Данило^[6]
• Његош, ватре^[6]