Име су добили по легендарном родоначелнику Пјасту, сељаку из Гњезна који је припадао племену Пољана.
Историјат
Кнез Мјешко I је примио хришћанство и увео га у Пољску крајем 10. века. Успео је да сачува самосталност Пољске одбранивши је од немачких напада. Највиши успон, под Пјастовима, Пољска достиже почетком 11. века када освајају Померанију и земље око Лабе и Одре. У то доба и надбискупија у Гњезну стиче самосталност. Од краја 11. века почињу међусобне борбе међу Пјастовима и додељивање удеоних кнежевина члановима породице, што додатно слаби врховну власт. Пољску су потресали стални напади и пљачке Немаца, а нису је заобишли ни Монголи у свом продору у Европу. Последњи Пјастовић Казимир III успео је да уједини пољске земље, а дошло је и до препорода у економском и културном смислу. Главна лоза Пјастовића престаје смрћу Казимира III који није имао мушких потомака.[1]
^Adam, Zamoyski (1988). The Polish way : a thousand-year history of the Poles and their culture. New York: F. Watts. ISBN978-0-531-15069-6. OCLC17824624.