Привредни сајам (привредна изложба или експо), изложба која се организује са циљем да компаније из појединих индустријских грана изложе и прикажу-представе своје најновије производе и услуге, сретну се са индустријским партнерима и купцима, увиде активности конкурената и да проуче нове тржишне трендове и шансе. За разлику од потрошачких сајмова, само су поједини привредни сајмови отворени за јавност, док на другима могу присуствовати само представници компанија (чланови привреде, на пример, стручњаци, професионалци) и представници медија, самим тим привредни сајам се може класификовати као "јавни" или као "само привредни". Свега неколико сајмова представља хибридну врсту састављену од оба типа; један од примера је Сајам књига у Франкфурту, који је "само привредни" првих три дана, а отворен за ширу јавност последња два дана. Привредни сајмови се редовно одржавају на редовној основи, на готово свим тржиштима и обично привуку компаније из целог света. На пример, у САД-у тренутно има више од 10.000[1] привредних сајмова који се одржавају сваке године, а постоји и неколико онлајн директоријума је успостављено да помогну организаторима, учесницима и продавцима да препознају догађаје, који највише одговарају њиховим потребама.
Историја
Модерни привредни сајмови прате традицију европских сајмова из касног средњег века, у ери меркантилног капитализма. У овом раздобљу, произвођачи и занатлије су посећивали градове како би продали и изложили своје производе. Крајем осамнаестог века, индустријске изложбе у Европи и Америци постају све учесталије осликавајући тако технолошку динамичност Индустријске револуције.
Крајем 19. века, концепт годишњег привредног сајма, широм индустрија, добија на значају у свим индустријским гранама, ширећи се из европских произвођачких центара, у Северну Америку. До 20. века, појавиле су се посебне компаније које су се бавиле само управљањем, и успостављена су трајна места за одржавање, односно конвенциони центри као места за одржавањем како редосних тако и ротирајућих привредних сајмова.
У 21. веку, са брзом индустрализацијом Азије, привредни сајмови и изложбе су постали уобичајена појава широм Азијског континента. Кина доминира изложбеном индустријом у Азији, која броји више од 55% свих продајних простора у региону у 2011.[2] години.
Данас
Привредни сајмови често подразумевају значајна улагања у маркетинг од стране компанија учесница. Трошкови укључују изнајмљивање простора, дизајнирање штанда и осмишљавање презентација изложбених производа, телекомуникације и умрежавање, путовање, смештај и промотивну литературу и узорке које ће давати учесницима. Као додатак, укључени су и трошкови услуга насталих на сајму, као што су електричне услуге, услуге чишћења штанда, интернет услуге и комуналне услуге. Због свега овога, градови често промовишу привредне сајмове као средства економског развоја. Припрема и праћење такође тражи доста времена које мора да се уложи.[3]
Због чињенице да су свака четири од пет посетиоца привредног сајма потенцијални купци,[4] компаније издвајају значајне буџете како би учествовали у оваквим догађајима. Технолошка достигнућа су ставила графички дизајн и дигиталне излоге у први план. Трошкови могу такође укључивати и забавне активности и игре како би њихов бренд остао запамћен након самог завршетка догађаја.[5]
Од излагача који присуствују догађају захтева се да користе штампани или онлајн приручник за излагаче, како би наручили неопходне услуге које су им потребне и прикупили сву неопходну папирологију, која се тиче испуњавања здравствених и безбедносних захтева. Све је већи број привредних сајмова који се одвијају онлајн и ова догађања се називају виртуелни привредни сајмови. Они су све популарнији због релативно ниских трошкова и зато што нема потребе за путовањем, без обзира да ли посећујемо или излажемо.
Пример великог обима рада, који може да се ради на интернационалним привредним сајмовима.
