У економији, приватни сектор је део привреде којим руководе приватни појединци или групе, обично као начин да се дође до профита, а који није под контролом државе. Насупрот томе, предузећа која су део државе припадају јавном сектору, док се приватне непрофитне организације сматрају делом волонтерског сектора.

Главни типови пословања у приватном сектору су:

• Самостални трговац;
• Партнерство, било са ограниченом или неограниченом одговорношћу;
• Друштво са ограниченом одговорношћу или ДОО, са сопственим акцијама;
• Акционарско друштво - акције предузећа су отворене за јавност. Два примера за то су:
  • Франшиза - власник предузећа плаћа неку корпорацију да послује предузећем;
  • Радничка задруга - сви радници имају једнаку плату и заједнички доносе пословне одлуке.

У земљама где је приватни сектор регулисан (од стране државе) или чак забрањен, неке врсте приватног пословања настављају да делују у оквиру њих.

Приватни сектор се фокусира на потребе акционара.

Приватни сектор запошљава већину радне снаге у појединим земљама. Међутим, у неким земљама као што је Народна Република Кина, јавни сектор је тај који запошљава највише радника.^[1]

• Eurostat
• Статистичко одељење Уједињених нација [1]
• УНЕСКО институт за статистику [2] Архивирано на сајту Wayback Machine (29. септембар 2019)
• ОЕЦД одељење за статистику [3]
• PARIS21 [4]
• Међународна асоцијација за званичну статистику (ИАОС) [5], одељење Међународног статистичког института [6]