У Интернет терминологији, појам приватна мрежа је рачунарска мрежа која користи ИП адресе описане у RFC 1918 (приватне ИП адресе), односно адресе из једног од следећа три опсега адреса:
- 10.x.x.x
- 172.16.x.x - 172.31.x.x
- 192.168.x.x
Свако x представља један бајт, односно може да узима вредности од 0 до 255.
Пример приватне ИП адресе је 192.168.10.2
Један од разлога за увођење приватних мрежа јесте исцрпљивање опсега ИП адреса.
Повезивање на Интернет
Рачунари, односно мрежни уређаји са наведеним адресама не могу директно да учествују у Интернет саобраћају.
Због тога се ове адресе углавном користе за локалне мреже (LAN), а за излазак на Интернет користи се поступак превођења ИП адресе (NAT), углавном преко рутера који поред приватне адресе, поседује и јавну ИП адресу.
Поред ове технике, за приступ Интернету, може се користити и прокси сервер.
Јавна ИП адреса
Појам супротан приватној ИП адреси је јавна ИП адреса.
То су адресе које учествују у Интернет саобраћају.
Када рачунар из приватне мреже приступа Интернету, други удаљени рачунари виде само ИП адресу уређаја преко којег излази на Интернет.
Зато се често употребљавају и појмови унутрашња - интерна (приватна) и спољашња - екстерна (јавна) ИП адреса.
Пример јавне адресе је 207.142.131.236
Аутоматско конфигурисање
Поред наведених опсега адреса, постоји и опсег адреса описан у RFC 3330 и RFC 3927.
Намера ових докумената је да омогући аутоматско конфигурисање рачунара и мрежних уређаја у случајевима када им ИП адресе нису додељене (било ручно, било преко DHCP сервера).
За то је резервисан следећи опсег ИП адреса: