PROFILPELAJAR.COM

Право и правда

Prawo i Sprawiedliwość
Право и правда Prawo i Sprawiedliwość
Вођа	Јарослав Качињски
Парламентарни лидер	Ризалд Терецки
Оснивачи	Лех Качињски и Јарослав Качињски
Основана	13. јун 2001.
Седиште	Варшава; Пољска
Број чланова (2020)	око 40.000
Идеологија	Национални конзервативизам; Десничарски популизам; Хришћанска демократија; Хришћанска десница; Евроскептицизам;
Политичка позиција	Десница
Религија	Католицизам
Европско чланство	Европски конзервативци и реформисти
Боје	плава; црвена
Сејм (парламент)	163 / 460
Сенат	34 / 100
Европски парламент	23 / 52
Веб-сајт
	http://www.pis.org.pl

Право и правда (пољ. Prawo i Sprawiedliwość, скраћено PiS) је десничарска национално-конзервативна политичка партија у Пољској. У суду је регистрована 13. јуна 2001. године. Вођа партије је Јарослав Качињски.

Програм

Ова партија се залаже за већа права жртвама кривичних дела и пооштравање казни преступницима, посебно за преступе који угрожавају нечиј живот, здравље и имање.

Подржава стварање Антикорупцијске канцеларије и објављивање имовинских карти политичара у јавности. Партија подржава прикључење Европској унији, а по политичким убеђењима је проамеричка.

Партија се противи: легализацији еутаназије, побачаја, регистрацији хомосексуалних бракова, као и легализацији „лаких дрога“.

Право и правда се залаже за: поновно увођење смртне казне, задржавање бесплатног школовања у основним, средњим и вишим државним школама, бесплатну здравствену службу, лустрацију политичких иметака, као и објављивање назива свих тајних агената специјалних служби у Пољској за време комунизма.

Економски програм

У економском погледу партија има програм који се може окарактерисати као леви центар, Залаже се за социјалну сигурност, и интервенцију државе у оквиру тржишне економије.

Резултати на изборима

На парламентарним изборима у Пољској, одржаним 21. октобра 2007. године, Право и правда је освојила 32,11% гласова што је партији донело 166 посланичких места у Сејму.

На изборима за Европски парламент 13. јуна 2004. ПиС је добио 12,67% гласова и освојио 7 мандата у Европском парламенту.

У првом кругу избора за председника Републике 9. октобра 2005. године за Леха Качињског је гласало 4.947.927 гласача (33,10%). С тим резултатом Качињски се нашао на другом месту. У другом кругу избора од 23. октобра Лех Качињски је победио и постао нови председник Пољске.

На парламентарним изборима у Пољској, одржаним 25. октобра 2015. године, Право и правда је освојила 37,6% гласова, што је партији донело апсолутну већину од 235 посланичких места у Сејму.

Референце

^ Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010), Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared, Ashgate, стр. 196
^ Nordsieck, Wolfram (2019). „Poland”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 28. 11. 2019.
^ ^а ^б „How the Catholic Church ties in to Poland's judicial reform”. dw.com. Deutsche Welle. 24. 7. 2017.
^ Dudzińska, Agnieszka; Kotnarowski, Michał (24. 7. 2019). „Imaginary Muslims: How the Polish right frames Islam”. brookings.edu. Brookings.
^ Henceroth, Nathan (2019). „Open Society Foundations”. Ур.: Ainsworth, Scott H.; Harward, Brian M. Political Groups, Parties, and Organizations that Shaped America. ABC-CLIO. стр. 739.
^ Sozańska, Dominika. „Chreeścijańska demokracja w Polsce” (PDF). core.ac.uk (на језику: Polish). Krakow Academy.
^ „Family, faith, flag: the religious right and the battle for Poland's soul”. The Guardian. 5. 10. 2019.
^ Vasilopoulou, Sofia (2018). „The Radical Right and Euroskepticism”. Ур.: Rydgren, Jens. The Oxford Handbook of the Radical Right (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-027455-9.
^ Guerra, Simona (2020). „The Historical Roots of Euroscepticism in Poland”. Euroscepticisms: The Historical Roots of a Political Challenge (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-42125-7.
^ Lázár, Nóra (2015). „Euroscepticism in Hungary and Poland: a Comparative Analysis of Jobbik and the Law and Justice Parties”. Politeja – Pismo Wydziału Studiów Międzynarodowych i Politycznych Uniwersytetu Jagiellońskiego (на језику: енглески). 12 (33): 215—233. ISSN 1733-6716. doi:10.12797/Politeja.12.2015.33.11.
^
- Michael Minkenberg (2013). „Between Tradition and Transition: the Central European Radical Right and the New European Order”. Ур.: Christina Schori Liang. Europe for the Europeans: The Foreign and Security Policy of the Populist Radical Right. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 261. ISBN 978-1-4094-9825-4.
- Lenka Bustikova (2018). „The Radical Right in Eastern Europe”. Ур.: Jens Rydgren. The Oxford Handbook of the Radical Right. Oxford University Press. стр. 574. ISBN 978-0-19-027455-9.
- Aleks Szczerbiak (2012). Poland Within the European Union: New Awkward Partner Or New Heart of Europe?. Routledge. стр. 1. ISBN 978-0-415-38073-7.

Литература

Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate. стр. 196.
Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010). Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared. Ashgate. стр. 196.
Ramet, Sabrina P. (2010). Central and Southeast European Politics Since 1989. Cambridge University Press. стр. 80. Приступљено 22. 5. 2013.

Спољашње везе

Званични веб-сајт

[Ashgate-1] Hloušek, Vít; Kopeček, Lubomír (2010), Origin, Ideology and Transformation of Political Parties: East-Central and Western Europe Compared, Ashgate, стр. 196

[Nordsieck-2] Nordsieck, Wolfram (2019). „Poland”. Parties and Elections in Europe. Приступљено 28. 11. 2019.

[dw24717-3] а ^б „How the Catholic Church ties in to Poland's judicial reform”. dw.com. Deutsche Welle. 24. 7. 2017.

[4] Dudzińska, Agnieszka; Kotnarowski, Michał (24. 7. 2019). „Imaginary Muslims: How the Polish right frames Islam”. brookings.edu. Brookings.

[5] Henceroth, Nathan (2019). „Open Society Foundations”. Ур.: Ainsworth, Scott H.; Harward, Brian M. Political Groups, Parties, and Organizations that Shaped America. ABC-CLIO. стр. 739.

[6] Sozańska, Dominika. „Chreeścijańska demokracja w Polsce” (PDF). core.ac.uk (на језику: Polish). Krakow Academy.

[7] „Family, faith, flag: the religious right and the battle for Poland's soul”. The Guardian. 5. 10. 2019.

[8] Vasilopoulou, Sofia (2018). „The Radical Right and Euroskepticism”. Ур.: Rydgren, Jens. The Oxford Handbook of the Radical Right (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-027455-9.

[9] Guerra, Simona (2020). „The Historical Roots of Euroscepticism in Poland”. Euroscepticisms: The Historical Roots of a Political Challenge (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-42125-7.

[10] Lázár, Nóra (2015). „Euroscepticism in Hungary and Poland: a Comparative Analysis of Jobbik and the Law and Justice Parties”. Politeja – Pismo Wydziału Studiów Międzynarodowych i Politycznych Uniwersytetu Jagiellońskiego (на језику: енглески). 12 (33): 215—233. ISSN 1733-6716. doi:10.12797/Politeja.12.2015.33.11.

[11] 
Michael Minkenberg (2013). „Between Tradition and Transition: the Central European Radical Right and the New European Order”. Ур.: Christina Schori Liang. Europe for the Europeans: The Foreign and Security Policy of the Populist Radical Right. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 261. ISBN 978-1-4094-9825-4.
Lenka Bustikova (2018). „The Radical Right in Eastern Europe”. Ур.: Jens Rydgren. The Oxford Handbook of the Radical Right. Oxford University Press. стр. 574. ISBN 978-0-19-027455-9.
Aleks Szczerbiak (2012). Poland Within the European Union: New Awkward Partner Or New Heart of Europe?. Routledge. стр. 1. ISBN 978-0-415-38073-7.

[12] Michael Minkenberg (2013). „Between Tradition and Transition: the Central European Radical Right and the New European Order”. Ур.: Christina Schori Liang. Europe for the Europeans: The Foreign and Security Policy of the Populist Radical Right. Ashgate Publishing, Ltd. стр. 261. ISBN 978-1-4094-9825-4.

[13] Lenka Bustikova (2018). „The Radical Right in Eastern Europe”. Ур.: Jens Rydgren. The Oxford Handbook of the Radical Right. Oxford University Press. стр. 574. ISBN 978-0-19-027455-9.

[14] Aleks Szczerbiak (2012). Poland Within the European Union: New Awkward Partner Or New Heart of Europe?. Routledge. стр. 1. ISBN 978-0-415-38073-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]