The layout design for these subpages is at Портал:Северна Америка/Selected article/Layout.

1. Add a new Selected article to the next available subpage.
2. Update "max=" to new total for its {{Random portal component}} on the main page.

Feel free to add related Featured articles to the list, using the above usage. Other articles may be nominated here.

Портал:Северна Америка/Selected article/1

Канада (енгл.  Canada, фр.  Canada) федерална је парламентарна уставна монархија на сјеверном дијелу Сјеверне Америке. То је заједница десет покрајина и три територије које се протежу од Атлантског до Тихог океана и на сјеверу према Сјеверном леденом океану, покривајући око 9,98 милиона km², што Канаду чини другом највећом земљу на свијету по укупној површини, а четвртом земљом по површини копна. На југу Канада се граничи са САД-ом, а њихова граница је најдужа граница двије државе на свијету.

Већи дио земље има хладу или јако хладну зимску климу, али су јужна подручја топла током љета. Канада је ријетко насељена земља, највећим дијелом копнене територије преовлађују шуме и тундре, као и Стјеновите планине. Земља је високо урбанизована, 82% од преко 35 милиона становника живи у већим или средњим градовима, од којих се многи налазе у близини јужне границе. Главни град државе је Отава, а највеће метрополитске области су Торонто, Монтреал и Ванкувер.

Територију данашње Канаде су, прије европске колонијације, већ неколико хиљада година насељавали бројни аутохтони народи. Почевши од краја 16. вијека, успостављане су британске и француске колоније, а прва је била колонија Канада коју је Француска успоставила 1533. године. Као посљедица разних оружаних сукоба, Британска Сјеверна Америка је стицала и губила територије, све до краја 18. вијека када је контролисала већину онога што је данас Канада. Дана 1. јула 1867. године, колоније тадашње Канаде, Њу Брансвик и Нова Шкотска су се ујединиле како би формирале полуаутономни федерални Доминион под именом Канада. Након овога услиједило је окупљање нових покрајина и територија у састав Доминиона, да би данас тај број износио: десет покрајина и три територије, које чине савремену Канаду. Године 1931, Канада је постигла скоро потпуну независност Вестминстерским статутом 1931, изузев моћи измјене свог устава. Са Актом о Канади из 1982. године, Канада је преузела и то овлашћење (као закључак Партијације).

Портал:Северна Америка/Selected article/2

Сједињене Америчке Државе — скраћено САД (енгл. United States of America — USA), понекад кратко Сједињене Државе — СД (енгл. United States — US) или само Америка (енгл. America), федерална је уставна република коју чини педесет држава и један федерални округ. Држава се углавном простире у централном делу Северне Америке, где се, између Тихог и Атлантског океана, налази четрдесет осам савезних држава и федерални округ са главним градом Вашингтоном. Овај континентални део се на северу граничи са Канадом, а на југу с Мексиком. Савезна држава Аљаска налази се на северозападу континента и граничи се са Канадом на истоку и Руском Федерацијом на западу, преко Беринговог мореуза, док се савезна држава Хаваји налази у Тихом океану. Сједињеним Државама такође припада неколико острвских територија раштрканих широм Кариба и Пацифика.

Са 9,83 милиона km² и преко 300 милиона становника, Сједињене Државе су трећа највећа земља на свету по укупној површини, а трећа по величини копна и броју становника. Сједињене Државе су једна од етнички најразноврснијих земаља на свету, што је последица масовне имиграције из многих земаља. Америчка привреда је највећа национална привреда у свету, са номиналним бруто домаћим производом од 13 трилиона долара у 2006. години (преко 25,5% укупног светског бруто производа).

Нацију је основало 13 бивших колонија Велике Британије које су се простирале дуж атлантске обале. Прогласивши се „државама“ 4. јула 1776. године усвојиле су Декларацију независности. Побуњеничке државе победиле су Велику Британију у Америчком рату за независност, што је био први успешни рат неке колоније за независност. Федерална конвенција је 17. септембра 1787. године усвојила данас важећи Устав Сједињених Држава, а ратификујући га наредне године, државе су постале делови јединствене републике. Повеља о правима, састављена од десет уставних амандмана, ратификована је 1791. године.

Портал:Северна Америка/Selected article/3

Мексико (шп. México), или званично Сједињене Мексичке Државе (шп. Estados Unidos Mexicanos), држава је у Северној Америци која се на северу граничи са САД, на југоистоку са Гватемалом и Белизеом, на западу са Тихим океаном, а на истоку са Мексичким заливом и Карипским морем. Површина Мексика износи 1.972.550 km² и по томе је 13. држава у свету. Главни и највећи град Мексика је Мексико Сити, а други већи градови су Екатепек де Морелос, Гвадалахара, Пуебла, Сијудад Хуарез, Тихуана, Монтереј и Леон.

Број становника Мексика, према подацима из 2015. године, износио је 125.280.000. У преколумбовском Мексику постојале су многе индијанске културе које су створиле напредне цивилизације као што су Олмеци, Толтеци, Теотивакан, Запотеци, Маје и Астеци.Шпанија је 1521. године покорила ову територију и организовала је у Нову Шпанију. Мексико је стекао независност од Шпаније 1810. године. Период после стицања независности обележиле су привредне нестабилности, Америчко-мексички рат и територијални уступци САД, грађански рат, два царства и диктатура. Диктатура је 1910. године довела до Мексичке револуције, што је довело до доношења Устава из 1917. и успостављања данашњег политичког система. Према Светској туристичкој организацији, Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту. Томе доприносе и културни и природни локалитети које је Унеско уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Портал:Северна Америка/Selected article/4

Куба, званично Република Куба (шп. República de Cuba), држава је и архипелаг у северним Карибима који се налази између Карипског мора, Мексичког залива и Атлантског океана. Куба је највеће острво на Карибима, а са више од 11 милиона становника је друга после Хиспаниоле, мада са мањом густином становништва од већине држава у региону. Државу чине главно острво Куба, острво Исла де Хувентуд и неколико архипелага. Главни и највећи град је Хавана, а остали већи градови су Сантијаго де Куба, Камагеј, Олгин, Санта Клара и Гвантанамо. Северно од Кубе се налазе САД и Бахами, на западу Мексико, на југу Кајманска острва и Јамајка, а на југоистоку Хаити.

Оство Кубу су насељавала разна мезоамеричка племена пре искрцавања истраживача Кристофера Колумба 1492. који ју је присвојио у име Краљевине Шпаније. Куба је остала шпанска колонија све до Шпанско-америчког рата 1898, када су њоме кратко управљале САД све до стицања номиналне независности 1902. Крхка република је прошла кроз период друштвене нестабилности, и упркос покушајима да се ојача њен демократски систем, Куба је 1952. потпала под диктатуру бившег председника Фулгенсија Батисте. Све већи немири и нестабилност довели су до Батистиног збацивања јануара 1959. од стране Покрета 26. јул, који је после тога успоставио социјалистичку владу под вођством Фидела Кастра. Од 1965. Куба је једнопартијска држава којом управа Комунистичка партија Кубе.

Портал:Северна Америка/Selected article/5

Ванкувер (енгл. Vancouver, фр. Vancouver), град је у Канади. Налази се у покрајини Британска Колумбија и највећи је град у западном делу земље. Према резултатима пописа 2011. у граду је живело 603.502 становника, а град са околином 2.116.581 становника.

Основан је 1867. када су у области Гастаун подигнуте прве пилане, које су убрзо постале језгро будућег насеља. Ванкувер је статус града добио 1886. Продужетак трансконтиненталне пруге који је водио до града, био је завршен 1887. с циљем да се што боље искористи велика природна лука Ванкувера, која ће ускоро постати важна веза у трговини између Далеког истока и источног дела Канаде. Ово је такође имало утицаја на убрзани развој трговине са Европом. Ванкуверска лука је данас највећа и најпрометнија лука у Канади, као и четврта највећа лука (по тонажи) у Северној Америци. Дрвна индустрија је и даље главна привредна делатност у граду, док је туризам, захваљујући очуваној природи у околини града, на другом месту. Ванкувер је трећи највећи филмски центар у Северној Америци (после Лос Анђелеса и Њујорка) чиме је заслужио надимак Северни Холивуд. У граду је 1986. одржана Светска изложба, а у фебруару 2010. Ванкувер је, заједно са Вислером, био домаћин Зимских олимпијских игара.

Портал:Северна Америка/Selected article/6 Портал:Северна Америка/Selected article/6

Портал:Северна Америка/Selected article/7 Портал:Северна Америка/Selected article/7

Портал:Северна Америка/Selected article/8 Портал:Северна Америка/Selected article/8

Портал:Северна Америка/Selected article/9 Портал:Северна Америка/Selected article/9

Портал:Северна Америка/Selected article/10 Портал:Северна Америка/Selected article/10