Атанасов-Бери рачунар, реплика на првом спрату Дарам центра Државног универзитета у Ајови.

уреди

Am486, AMD-ов клон Интеловог процесора Intel 80486.

уреди

Macintosh 128K, први у низу Еплових Macintosh рачунара.

уреди

Каблови за умрежавање рачунара.

уреди

Модификовано рачунарско кућиште.

уреди

Снимак екрана графичког окружења KDE 4.

уреди

Стивен Џобс и Бил Гејтс.

уреди

Различити стандарди RAM меморијских модула: DIP, SIPP, SIMM 30-пински, SIMM 72-пински , DIMM 168-пински, DDR DIMM 184-пински.

уреди

ROM чип у ком се налази BIOS.

уреди

Графичка картица GeForce 8800gts.

уреди

Поређење различитих врста дискета и компакт-диска.

уреди

Линус Торвалдс.

уреди

Дискови са различитим верзијама инсталација дистрибуције Ubuntu. Слева на десно: Ubuntu, Kubuntu и Edubuntu.

уреди

100 Mbit/s Ethernet мрежна картица.

уреди

Мајкрософтова конзола Xbox 360.

уреди

Џејмс Гослинг, творац програмског језика Java.

уреди

Рачунар ЦЕР-10 из 1960их, направљен у београдском Институту Михајло Пупин.

уреди

Сонијева конзола PlayStation 3.

уреди

Приказ различитих путања на делу Интернета.

уреди

Граф прогреса сортираности приликом сортирања квиксортом.

уреди

USB флеш драјв, данас често коришћен када треба понети податке са собом.

уреди

Први рачунарски баг (bug) - буба која је упала у рачунар Марк I 1945. године

уреди

Унутрашњост тврдог диска

уреди

Комодор 64, најпродаванији рачунар у историји

уреди

Штампана плоча Галаксије, југословенског рачунара који је пројектовао Воја Антонић

уреди

Ричард Сталман, оснивач покрета за слободни софтвер, пројекта ГНУ, и Задужбине за слободни софтвер.

уреди

Дискета од 3,5 инча

уреди

Двојезграрни процесор

уреди

Различите верзије iPod-а

уреди

Еплов Laser Writer Pro 630, ласерски штампач из 1993.

уреди

3dfx Voodoo2 графичка картица, прва картица која је поседовала SLI технологију

уреди

Паскалина је била други механички калкулатор, који је изумео Блез Паскал 1645. године

уреди

AdLib, која се појавила 1987. била је једна од првих звучних карти.

уреди

Приказ пампинг леме на аутомату који прихвата регуларан језик a(bc)*d.

уреди

ЕNIAC, један од првих рачунара.

уреди

Рачунар који је Тим Бернерс-Ли искористио за први веб сервер.

уреди

ADSL рутер.

уреди

Дијаграм Муровог закона.

уреди

Блу-реј диск.

уреди

PCI Express слотови (одозго надоле x4, x16, x1 i x16) у поређењу са старим PCI слотом (скроз доле).

уреди

Снимак екрана оперативног система Fedora Core 6 у окружењу GNOME уз активирани AIGLX.

уреди

Мејнфрејм рачунар IBM System 360/20, сада као музејски експонат.

уреди

Бушене картице су настале почетком 19. века као средство за програмирање Жакаровог разбоја, а у рачунарству су се користиле све до 1970их као улазна јединица и за обраду и чување података.

уреди

Енигма, немачки уређај за шифровање коришћен током Другог светског рата.

уреди

Сервери Викимедије на Флориди.

уреди

Пример рачунарске графике.

уреди

Уводни екран рачунара Commodore 64.

уреди

Супер-рачунар Cray-1 из 1976.

уреди

Super Nintendo.

уреди

Meritum II, кућни рачунар из Пољске.

уреди

Глава за читање и писање тврдог диска.

уреди

Лични дигитални асистент компаније Ацер са логом Википедије.

уреди