Поликарпов И-16 је био совјетскиловачки авион из периода 1930-их година и Другог свјетског рата. Био је најважнији совјетски ловац тог времена, учествујући у неколико ратних сукоба.
Развој
Прототип ЦКБ-12 је у вријеме настанка био изузетно напредан авион - једнокрилац са увлачивим стајним трапом и елисом промјењивог корака. Већ прве верзије су биле брже и до 100 km/h од ловаца других земаља. Конструкција трупа је била дрвена, а крила метална, са дијеловима пресвученим платном. Ловац је био малих димензија и одличне покретљивости, брзине пењања и обрушавања. Митраљези брзине гађања 1800 метака у минути су били ефикасни против тадашњих авиона лаке конструкције.
Руски надимак авиона И-16 је био „ишак“ или „ишачок“ (магарац), од почетних слова ознаке авиона (и-ш).
Једна од многобројних верзија авиона И-16 је била и И-16 СПБ (брзи обрушавајући бомбардер) са бомбом од 100 kg испод трупа.
У развојне занимљивости треба убројити качење авиона И-16 на бомбардер Тупољев ТБ-1 или ТБ-3 (за одбрану истог или обрушавање на земаљске циљеве).
Ова комбинација је оперативно искориштена 1941. за нападе на мостове у Румунији.
У борби
И-16 је уз Поликарпов И-15 био главни ловац шпанске Републике.
И-16 се први пут нашао у борби за вријеме Шпанског грађанског рата 1936—1939. заједно са авионима Поликарпов И-15. Покретљивост, брзина и добре особине су одмах истакле И-16 у борбама, и добио је два надимка: Mosca (Мува, Мушица - од републиканаца) и Rata (Пацов - од фашиста). Фашисти до појаве Месершмита Bf-109Б нису имали ниједан авион који се по брзини могао мјерити са И-16, и јединице опремљене авионом су имале мале губитке. Bf-109Б и новије верзије су преотеле примат у ваздуху од И-16 крајем рата, а Шпанци су наставили да користе заробљене И-16 тип 10 све до 1952.
Друго ратиште за И-16 је било Кина и Монголија (Халхин Гол), гдје су се борили против разних јапанских типова авиона. Иницијално врло успјешни, равнотежа је углавном успостављена јапанским типовима Накаџима Ки-27 и Мицубиши А5М од 1939. Примат су преузели Јапанци потпуно појавом ловца Мицубиши А6М Зеро.
Касније верзије авиона су добијале све јаче моторе и боље наоружање, али је у вријеме њемачког напада на СССР 1941. авион већ био дјелимично застарио. Упркос томе, велики дио ловаца совјетског РВ су били И-16, и поднијели су главни терет ваздушних борби са Нијемцима и њиховим савезницима у првој години рата. Херојски су кориштени и за ударе у противничке авионе (Таран - ваздушни ован), нападе на земаљске циљеве и друге задатке.
Данас се И-16 сматра за један од најзначајнијих борбених авиона у историји.
Шавров, В. Б. (2002). История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг. (на језику: (језик: руски)). Москва: Машиностроение. ISBN978-5-217-03112-2.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Chant, Christopher (1977). „Polikarpov I-16”. Drugi svjetski rat - Avioni (на језику: (језик: српски)). Zagreb: Alfa. стр. 110—111.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. стр. 82—85. ISBN9781840650921..
Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
Рендулић, Златко (2014). Ловачка авијација 1914-1945. (на језику: (језик: српски)). Ваљево: Теовид. ISBN978-86-83395-36-1.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
Jarrett, Philip (2000). Flugzeuge. München: Covengarden. стр. 80. ISBN978-3-8310-9066-2.
Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN978-1-4054-8950-8.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
