Полигенско наслеђивање је оно при коме је једна особина детерминисана већим бројем гена (полигени). Да би се испољила нека особина (или болест) неопходно је заједничко деловање (интеракција) већег броја гена, а и средина може да утиче на промену ових особина. Особине се називају полигене или квантитативне.^[1][2]

Полигено се наслеђују многе нормалне особине човека :

• висина тела,
• маса тела,
• разни обими (грудног коша, главе, надлактице итд.),
• разне дужинске и ширинске мере (дужина ногу, ширина рамена, ширина карлице итд.)
• боја коже, косе и очију,
• интелигенција,
• број линија на шакама и стопалима (дерматоглифи) и др.

Под полигеном контролом су и различити облици девијантног понашања људи.

У девијантно понашање убрајају се:

• склоност ка криминалу,
• алкохолизам,
• наркоманија,
• хомосексуалност и др.

Полигенско наслеђивање уз садејство чинилаца спољашње средине назива се мултифакторско наслеђивање.

Многе болести се наслеђују мултифакторски,:

• дијабетес,
• епилепсија,
• схизофренија,
• реуматоидни артритис,
• артеријска хипертензија,
• чир на желуцу,
• као и урођене аномалије деце: расцеп усне и непца, ишчашење кукова, дефект нервне цеви и др.

Мултифакторска својства и тип њиховог наслеђивања је веома тешко пратити, јер не подлежу правилностима преношења унутар породице, а и због очигледног утицаја чинилаца средине на испољавање полигена.

• моногенско наслеђивање

• BioNet škola

Овај чланак везан за генетику је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

• п
• р
• у