Плеохроизам (грч. плеон и грч. хроа[1], боја коже[2]), појава да неки кристали у различитим смјеровима другачије апсорбују различите боје свјетлости;[1] својство бојених двоосних кристла да у свим анизотропним правцима показују другачије боје.[2] (Нпр. ако се кроз кристал коордиерита пропушта свјетлост у смјеру а – осе , кристал постаје сивозелен, ако се пропушта дуж б-осе, постаје жут, а у смјеру ц-осе индигоплав). Посматра ли се у другим смјеровима поприма прелазне боје које се налазе између тих граничних боја.[1]
Плеохроизам је простим оком тешко видљив али се зато лијепо види у дихроскопској, Хаидингеровој лупи и у поларизационом микроскопу.[1]
Референце
- ^ а б в г Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
- ^ а б Вујаклија М, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1954.г.
Спољашње везе
