Петрологија (грчки πέτρα, петра, стена; λόγος, логос, сазнање (расправа, дискусија) је наука која се бави изучавањем стена и условима њиховог настанка. Постоје три дела петрологије које одговарају изучавању три типа стена - петрологија магматских стена,[1][2] петрологија седиментних стена и петрологија метаморфних стена.[3]
Петрологија користи класичне области минералогије,[4][5]петрографије,[6][7] оптичке минералогије и хемијских анализа за идентификацију састава и текстуре стена. Петролози данас такође изучавају и основе геохемије и геофизике при студијама геохемијских процеса и циклуса, али и користе термодинамику и експерименте за боље разумевање настанка стена.
Залеђина
Литологија[8][9][10] је некада била приближно синоним за петрографију, али у садашњој употреби, литологија се фокусира на макроскопске ручне узорке или опис стена у скали избочина, док је петрографија специјалност која се бави микроскопским детаљима.
У нафтној индустрији, литологија, или тачније каталогирање блата, је графички приказ геолошких формација које се пробуше и цртају у документу који се зове муљни запис. Како се резови циркулишу из бушотине, они се узоркују, испитују (обично под 10× микроскопом) и хемијски тестирају када је потребно.
Методологија
Петрологија користи поља минералогије, петрографије, оптичке минералогије[12] и хемијске анализе да опише састав и текстуру стена. Петролози такође укључују принципе геохемије и геофизике кроз проучавање геохемијских трендова и циклуса и коришћење термодинамичких података и експеримената како би боље разумели порекло стена.
Гране
Постоје три гране петрологије, које кореспондирају са три типа стена: магматске, метаморфне и седиментне, и друга која се бави експерименталним техникама:
Седиментна петрологија се фокусира на састав и текстуру седиментних стена (стене попут пешчара, шкриљаца или кречњака које се састоје од комада или честица добијених из других стена или биолошких или хемијских наслага, и обично су повезане у матрицу од финијег материјала).
Метаморфна петрологија се фокусира на састав и текстуру метаморфних стена (стене као што су аргилошист, мермер, гнајс или шкриљци које су започеле као седиментне или магматске стене, али које су претрпеле хемијске, минералошке или текстурне промене услед екстремних притисака, температуре или обоје)
Експериментална петрологија користи апарате високог притиска и високе температуре за истраживање геохемије и фазних односа природних или синтетичких материјала при повишеним притисцима и температурама.[15][16] Експерименти су посебно корисни за истраживање стена доње коре и горњег омотача који ретко преживљавају пут до површине у нетакнутом стању. Они су такође један од главних извора информација о потпуно неприступачним стенама као што су оне у доњем омотачу Земље и у омотачу других терестричких планета и Месеца. Радом експерименталних петролога постављена је основа на којој је изграђено савремено схватање магматских и метаморфних процеса.
Fei, Yingwei; Bertka, Constance M. and Mysen, Bjorn O. (eds.). Mantle petrology: field observations and high-pressure experimentation. 1999. ISBN978-0-941809-05-4. The Geochemical Society, Houston, TX. ;
Dolar Mantuani, Ljudmila. Das Verhältnis des Aplite zu den Tonaliten im Massiv des Pohorje (bachergebirges).. Slovenia, L. Dolar-Mantuani, 1934.
Dolar-Mantuani, Ludmila. Petrography and Utilization of Paleozoic, Middle Ordovician Carbonate Rocks in Southern Ontario. Canada, Ministry of Natural Resources, 1975.
Dolar-Mantuani, Ludmila. Handbook of concrete aggregates: a petrographic and technological evaluation. United States, Noyes Publications, 1983.
Dietrich, Richard Vincent; Skinner, Brian J. , (2009). Gems, Granites, and Gravels: knowing and using rocks and minerals. Cambridge University Press. ISBN978-0-521-10722-8.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Harrell, James A. (2012). „Mineralogy”. Ур.: Bagnall, Roger S.; Brodersen, Kai; Champion, Craige B.; Erskine, Andrew. The encyclopedia of ancient history. Malden, MA: Wiley-Blackwell. ISBN9781444338386. doi:10.1002/9781444338386.wbeah21217.
Laudan, Rachel (1993). From mineralogy to geology : the foundations of a science, 1650-1830 (Pbk. изд.). Chicago: University of Chicago Press. ISBN9780226469478.
Rapp, George R. (2002). Archaeomineralogy. Berlin, Heidelberg: Springer Berlin Heidelberg. ISBN9783662050057.
Tisljar, S.K. Haldar, Josip (2013). Introduction to mineralogy and petrology. Burlington: Elsevier Science. ISBN9780124167100.
Wenk, Hans-Rudolf; Bulakh, Andrey (2016). Minerals: Their Constitution and Origin. Cambridge University Press. ISBN9781316425282.
Whewell, William (2010). „Book XV. History of Mineralogy”. History of the Inductive Sciences: From the Earliest to the Present Times. Cambridge University Press. стр. 187—252. ISBN9781108019262.
Bandy, Mark Chance and Jean A. Bandy (1955). De Natura Fossilium. New York: George Banta Publishing Company.
Chan, Alan Kam-leung and Gregory K. Clancey, Hui-Chieh Loy (2002). Historical Perspectives on East Asian Science, Technology and Medicine. Singapore: Singapore University Press ISBN9971-69-259-7
Needham, Joseph (1986). Science and Civilization in China: Volume 3. Taipei: Caves Books, Ltd..
Povarennykh A.S. (1972) "A Short History of Mineralogy and the Classification of Minerals". Crystal Chemical Classification of Minerals, 3–26. Springer, Boston, MA. ISBN978-1-4684-1743-2
Ramsdell, Lewis S (1963). Encyclopedia Americana: International Edition: Volume 19. New York: Americana Corporation..
Sivin, Nathan (1995). Science in Ancient China. Brookfield, Vermont: VARIORUM, Ashgate Publishing..