Перасто ковиље[2] (лат.Stipa pennata) је ретка степска врста трава (Poaceae). Дугачко осје ковиља личи на ланену кудељу, на основу чега је биљка добила научно име (грч.stype + лат.pennatus = пераст).
Велика вишегодишња, 30–100 cm висока, бусенаста биљка, пљевике налик на власи коврџаве косе. Заправо те власи које декоративно повија ветар јесу бодље доње плевице у време цветања. Код ове врсте, која цвета у јуну, ове нити су перасте и дугачке до 50 cm. Имају функцију разношења семена након сазревања (анемохорија). Прво су равне а касније вијугаве, беле боје. Стабљика је гола, испод цвасти глатка. Листови ± савијени, уско линеарни, широки 0,5-2 mm; голи, глатки или понекад рапави. Плеве скоро једнаке са оси. ос дуга 25-35 cm, два пута коленасто повијена, у доњем делу уврћена, у горњем перасто длакава. Длаке оси су 5 mm дуге. Плевице дуге 15-20 mm, доња је дуга 14-18 mm, са длакама које не долазе до врха плевице.
Таксономска припадност
Хабитус биљке током цветања
Ковиље су генерално тешка група за распознавање, и њихова систематика је често била контроверзна.[3] У прошлости су поједини ботаничари објављивали различите таксономије, и одређене врсте су називане са различитим синонимима латинског назива, док се новије неки синоними обједињавају, или пак долази до раздвајања у две засебне врсте. Код перастог ковиља научно име на које су ботаничари навикли било је Stipa joannis, док је данас више у употреби Stipa pennata.[1]
У савременом периоду постоји две главне школе систематике биља у два престижна ботаничка центра, Краљевска ботаничка башта у Енглеској (Royal Botanic Gardens, Kew) и Ботаничка башта и музеј у Берлину у Немачкој (Botanic Garden and Botanical Museum Berlin-Dahlem) – такозвана Листа биља (The Plant List data set[4]) и такозвани Берлински модел (Berlin Taxonomic Information Model[5]). Иако по систему рада веома блиски,[6] између њихових експерата нема увек слагања у вези припадности појединих таксона и њихових синонима. KEW објављује своју таксономску листу на страници Plantlist.orgАрхивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2019), а Берлинска школа своју базу на Euro+Med. Задња сматра да је перасто ковиље једно те иста врста којој је S. joannis само стари назив,[1] док стручњаци из KEW[7] истрају на томе да се ради о две засебне врсте под именима S. pennata[8] и S. joannis.[9]
Такође, насупрот морфолошког, данас све више преовладава генетски приступ који раздваја врсте на основу броја хромозома и других одлика. Најновија ревизија генуса[3] залаже се да заправо постоји две главне подврсте перастог ковиља, једна пешчарска (S. pennata subsp. sabulosa) и друга која је на песку ретка (S. pennata subsp. pennata). Тако ови аутори сматрају да пешчарско ковиље генетски није засебна врста, само подврста перастог, док је S. joannis према овом моделу заиста засебан таксон (упркос противљењу друге школе). Али са напоменом да је варијабилност међу наведеним таксонима велика, и постоје интраспецифични прелазни облици (нпр. кариотип свих има исти број хромозома – по 44[10][11]).
^Milan Čanak, Stanija Parabućski, Momčilo Kojić (1978): Ilustrovana korovska flora Jugoslavije. Matica srpska Novi Sad; p. 409
^ абRaúl Gonzalo, Carlos Aedo and Miguel Ángel García (2013): Taxonomic Revision of the Eurasian Stipa Subsections Stipa and Tirsae (Poaceae). Systematic Botany, 38(2):344-378. p. 344. (језик: енглески)
^Чак су повезани са истим изворима информација, нпр. са IOPI (The International Organization for Plant Information) и GBIF (Global Biodiversity Information Facility).
