Париска опера (фр.Opéra de Paris, IPA: [opeʁa də paʁi] (слушај)) јесте главна оперска и балетска институцијаФранцуске. Основао ју је 1669. Луј XIV као Académie d'Opéra, а убрзо након тога оснивања је стављена под вођство Жан-Батиста Лилија и званично преименована у Académie Royale de Musique, мада је и даље била позната једноставније као Opéra.
Класични балет какав је данас познат настао је у оквиру Париске опере као Балет Париске опере и остао је саставни и важан део друштва. Тренутно се зове Opéra national de Paris, углавном продуцира опере у свом модерном позоришту Опера Бастилле са 2.723 седишта које је отворено 1989. као и балете и неке класичне опере у старијој Палати Гарније са 1.979 седишта која је отворена 1875. године. У амфитеатру са 500 седећих места испод Опере Бастиља изводе се и дела мањег обима као и савремена дела.
Годишњи буџет је око 200 милиона евра, од чега 100 милиона евра долази од француске државе и 70 милиона евра од благајничких прихода.[1] Средствима се финансирају две куће и издржава велики стални кадар, који укључује оркестар од 170 чланова, хор од 110 и тело балета од 150 уметника и сарадника.[2]
Сваке године Париска опера прикаже око 380 извођења оперских, балетских и других концерата, пред укупном публиком од око 800.000 људи (од којих 17% долази из иностранства), са просечном попуњеношћу седишта од 94%.[2] У сезони 2012–2013, Париска опера је представила 18 оперских наслова (два у двоструком рачуну), 13 балета, 5 симфонијских концерата и два вокална рецитала, плус 15 других програма. Тела за обуку уменике институције су такође активна.[3]
Craine, Debra; Mackrell, Judith (2000). The Oxford Dictionary of Dance. Oxford: Oxford University Press. ISBN978-0-19-860106-7.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Fauser, Annegret, editor; Everist, Mark, editor (2009). Music, Theater, and Cultural Transfer. Paris, 1830–1914. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN978-0-226-23926-2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Fontaine, Gerard. (2003). Visages de marbre et d'airain: La collection de bustes du Palais Garnier. ISBN978-2-85822-751-8.. Paris: Monum, Éditions du patrimoine. .
Gerhard, Anselm (1998). The Urbanization of Opera: Music theatre in Paris in the Nineteenth Century. University of Chicago Press. ISBN978-0-226-28857-4., translated from French to English by Mary Whittall. Chicago:. .
Gourret, Jean. (1985). Histoire des Salles de l'Opéra de Paris. ISBN978-2-85707-180-8.. Paris: Guy Trédaniel. .
Johnson, Victoria (2008). Backstage at the Revolution: How the Royal Paris Opera Survived the End of the Old Regime. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN978-0-226-40195-9..
Levin, Alicia (2009). "A documentary overview of musical theaters in Paris, 1830–1900" in Fauser 2009, pp. 379–402.
Pitou, Spire (1985). The Paris Opera: An Encyclopedia of Operas, Ballets, Composers, and Performers. Rococo and Romantic, 1715–1815. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN9780313243943.
Pitou, Spire (1990). The Paris Opéra: An Encyclopedia of Operas, Ballets, Composers, and Performers. Growth and Grandeur, 1815–1914. New York: Greenwood Press. ISBN9780313262180..
Powell, John S (2000). Music and Theatre in France 1600–1680. Oxford: Oxford University Press. ISBN978-0-19-816599-6..