Пантеон је посебан скуп свих богова било које појединачне политеистичке религије, митологије или традиције.^[1]

Ријеч пантеон поријеклом води од грчке ријечи πάνθεον, која дословно значи „храм посвећен свим боговима”, а која је настала од префикса πᾶν пан- „све” и θεός теос „бог”. Пантеон богова заједнички је елемент политеистичких друштава, а природа пантеона једног друштва може се сматрати одразом тог друштва:^[2]

Пантеон је преглед богова и богиња дате културе и одражава не само вриједности друштва већ и његов осјећај о себи. Пантеон у режији муњевитог аутократе могао би указивати на патријархат и врједновање ратничких вјештина. Пантеон на челу са богињом прамајке могао би да укаже на сеоско пољопривредно друштво. Суочити се с пантеоном Египћана значи суочити се са светоназором обиљеженим осјећајем смрти и васкрсења и пољопривредним значајем циклуса природе. Грчки пантеон је метафора за прагматичан поглед на живот који цијени умјетност, љепоту и моћ појединца, и који је донекле скептичан према људској природи

Неки од познатих историјских политеистичких пантеона укључују сумерске и египатске богове и потврђени пантеони из класичног доба који укључују старогрчку и римску религију. Посткласичне политеистичке религије укључују нордијског Осира и Ванира, јорупска ориша, астечке богове и многе друге. Данас се већина историјских политеистичких религија назива „митологија”.^[3]

• Списак пантеона

• Bouwers, E. (2011). Public Pantheons in Revolutionary Europe: Comparing Cultures of Remembrance, c. 1790-1840 (на језику: енглески). Palgrave Macmillan UK. ISBN 978-0-230-29471-4. Приступљено 1. 8. 2021. 
• Wrigley, Richard; Craske, Matthew (2004). Pantheons: Transformations of a Monumental Idea (на језику: енглески). Ashgate. ISBN 978-0-7546-0808-0. Приступљено 1. 8. 2021.