Палата Рајхл у Суботици подигнута 1904. године као породична палата архитекте Ференца Рајхла, за становање и пројектни биро.[1] Грађевина представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Архитектура
Палата као једно од најмаркантнијих остварења мађарске сецесије представља животно ремек дело архитекте Рајхла. Прочељем доминира централни део са улазним репрезентативним порталом, по замисли аутора, а по ободу уоквиреном жолнаи керамиком и кованим гвожђем. Са сваке стране лође постављени су дрвени еркери, са декоративним зтакама мурано мозаика. Разноврсност и богатство материјала који су се користили на фасадама пренели су се и на ентеријер. За сваку просторију посебно су пројектовани плафонски гипсани ба-рељефи и рељефни фризови у горњој партији зидова.
На спрату су се, поред велике трпезарије, која је служила и као балска дворана, налазили мушки салон за пушење и билијар сала, а одмах до њих музички салон. Иза мушког салона били су смештени женски салон и спаваћа соба, која је била повезана са купатилом, гардеробом и дечијом собом. Ова палата је још имала и просторију за породични доручак, која је била повезана са кухињом у приземљу.
Фасада дворишног дела је стилски изведена у складу са зачељем палате Рајхл, мада их је ипак дискретно делила ограда од кованог гвожђа као и тераса са држачима за цвеће, а са улице је парк Рајхлове палате био скривен високом оградом са малом дрвеном и великом колском капијом.
Од 1970. године се у Палати Рајхл налази Галерија модерне уметности „Ликовни сусрет“.
Галерија
Извори
Литература
Спољашње везе
_w_Suboticy.jpg)
