Баран је глава куће који са породицом живи у вили, са великом фармом у Истанбулу. Због крвне освете остао је без мајке, а његов отац Кудрет везан је за инвалидска колица. Баран жели да испуни обећање које је дао својој мајци на самрти — да ће брата држати подаље од крвне освете и одселио се у Истанбул, повевши са собом оца, брата и бабу. Преселивши се из Мардина, поверио је управљање пословима ујаку Хасану и његовом сину Фирату.
Баран је омиљени члан породице његовој баби Азади која је ауторитативна жена, одана традицији. За њу, чак и једна реч њеног унука има снагу закона. Иако Баран споља делује тврдо и бескомпромисно, он јако осећа своју трауму. Као вољено и размажено дете срећне породице, није му се допала боја бицикла који је добио и желео је да га замени. Када је отишао да промени бицикл са мајком и оцем — мајку је изгубио у заседи, а отац му је постао инвалид. Одрастао је са грижом савести и себе сматра одговорним за овај инцидент. Противи се брачној заједници, јер не верује да ће имати среће на том пољу — напротив. Дубоко верује да ће једног дана изгубити жену коју је оженио, као што је изгубио своју мајку.
С друге стране, Дилан је прелепа девојка са развијеним осећајем за правду, поуздана, пуна љубави и саосећајности. Не може да прихвати неправду, и не одустаје док се правда не задовољи. Не воли неизвесности, али воли и поштује све око себе. Највише што цени у животу јесте њена породица и за њих би буквално све урадила. Млада студенткиња фармације положиће огромну жртву и ући у брак са човеком незнаним њеном срцу не би ли спречила потпуни хаос и купила породични мир. Међутим, однос Барана и Дилан очекује низ турбуленција.
.jpg)
